Novi mediji i deca: Bez društvenih mreža do 13. godine

Izvršna direktorka „Prijatelja dece Srbije” i novinarka Iva Eraković ukazala je na zabrinjavajuće rezultate ankete koju su sproveli među mladima između 13 i 18 godina. Prema tom israživanju, 45 odsto ispitanika informiše se na internetu,a  48,2 odsto njih priznaje da nije dobilo nikakvu obuku o bezbednom korišćenju svetske mreže.

– Za razliku od novih, tradicionalni mediji imaju važan kontrolni mehanizam, što znači da sadržaji prolaze kakav-takav filter novinara i urednika – objašnjava Iva Eraković. – Otkad su se pojavili internet stranice, blogovi, onlajn novine, video-igre, društvene mreže, filtera više nema. To govori o dvostrukoj odgovornosti, onog ko sadržaj odašilje u javnost i nas kao pramaoca informacije. Međutim, treba imati u vidu da živimo u eri teškog konzumerizma i komercijalizacije. Poslednje veliko istraživanje, koje je 2018. sproveo CEPROM, pokazalo je da je svaki deseti tekst o deci kršio Kodeks novinara Srbije, u 39,71 odsto otkriven je identitet, u 33 odsto narušeno njihovo dostojanstvo, a zatim puštan neprimeren sadržaj, koji je na razne načine štetan za razvoj i interes deteta.

Kako je tada utvrđeno, najzastupljenije teme bile su zlostavljanje, nesreće, nasilje i narkomanija - oko 56 odsto, a obrazovanje i edukacija tek oko 10 odsto, što znači da je neuporedivo veća šansa da maloletnici dospeju u medije ako su direktno ili indirektno akteri incidentne situacije nego ako su postigli zapažene rezultate u školi odnosno na takmičenju ili inicirali neke pozitivne društvene akcije. Deca, piše u istraživanju, retko kad gostuju u centralnim informativnim emisijama, a kao sagovornici se uglavnom ne pitaju za mišljenje ili komentar o temama koje ih se tiču. O njima najčešće govore odrasli, pre svega roditelji i predstavnici državnih institucija. Vrlo često se zloupotrebljavaju zarad senzacionalizma, posebno u dnevnoj štampi, a izveštavanje koje ih stavlja dominantno u negativan kontekst kao krajnju posledicu ima i negativniju percepciju dece u javnosti, pa se sve češće mogu čuti ocene da je današnji podmladak problematičniji nego negdašnji.

Medijski balon roditelja je zapravo prostor u kome naša deca započinju život, zbog čega je bitno koje kanale odrasli gledaju, kakve radio-emisije slušaju, kakve novine unose u kuću, na šta kliknu na internetu, dodaje Erakovićeva.

Pedagog i predsednica Škole za roditelje Jelena Holcer napomenula je da se roditelji mnogo lošije snalaze u digitalnom svetu nego današnja deca, zbog čega nemaju uvid u to šta ih fascinira i zbog čega.

– Kada ih pitate zašto dozvoljavaju internet u ranom uzrastu, a pritom mislim na predškolski, oni uglavnom govore: „Pa tako će dete brže naučiti slova, lakše će razviti sluh za engleski jezik”. Usput misle da će ga tako motivisati odnosno uceniti: “Dobićeš tablet ako uradiš to što ti kažem”. Opravdana je i roditeljska potreba za malo tišine i mira. Konačno, ovo je tehnološka era, deca moraju biti spremna. Međutim, čini mi se da internet ima mnogo više negativnih aspekata nego pozitivnih - zavisnost, fizički deformiteti, manji vokabular, nedostatak interakcije, gubitak interesovanja za realan život, gde najbolji drug postaje tablet, izostanak komunikacije u porodici, bežanje od stvarnosti, nedostatak empatije i koncentracije. Istraživanje u beogradskim vrtićima pokazuje da je svako drugo dete između četiri i šest godina ili kratkovido, ili gojazno, ili ima poremećaj govora.

Psihološke posledice delovanja pomenutih medija, kaže, jesu da nema privatnosti, otkriva se identitet, a ono što se postavi na internetu ostaje tu zauvek. Iz toga proizlaze nisko samopouzdanje kod dece, osećanje stida, ugroženo dostojanstvo, objektivizacija, za šta isključivu odgovornost treba da snose odrasli.

– Nisu samo mediji krivi za sadržaje u kojima tuđa nesreća postaje mera naše sreće. Ne bi to plasirali da nemaju toliku ciljnu grupu koja prati rijaliti programe i crne hronike. Toga ima i u inostranstvu, ali se ne emituje pre 22 časa. Razmislite kakve slike dece postavljate na Instagram, jer sve to može sutra da se skrinšotuje, da bude na nekim neprimerenim sajtovima, potpuno nezavisno od vaše volje. Razmislite o porukama koje dajete, imajući na umu da se preterana seksualizacija kod devojčica i agresija kod dečaka nesvesno tolerišu na najrazličitije načine. Roditelji su uzori svojoj deci i u ranom uzrastu ona žele to što im vi nametnete. Postaviti povremeno sliku koja govori o razvoju vašeg deteta ima smisla, još je bolje ako ga pitate za mišljenje, ali u ograničenom opsegu ljudi – savetuje Jelena Holcer.

Ključne stavke su kontrola sadržaja i doziranje vremena.

– Prošlogodišnji model koji je smišljen u Australiji, a onda preuzet širom sveta, kaže - bez kompjutera i telefona do treće godine, bez interneta do šeste, bez igrica do devete, bez društvenih mreža do 12. Već ove godine je on preinačen i sve je pomereno za godinu naviše zato što je primećeno koliko su loši negativni efekti ranog upoznavanja dece sa tehnologijom i svetskom mrežom – upozorava Holcerova.

– Međutim, nije dovoljno da prebacimo kanal, nego da pripremimo decu na vreme u kome će sami imati odgovornost za sadržaj koji će birati – napominje Iva Eraković. – Isto tako važno jeste pametno birati vannastavne sadržaje. Kad dobijete papir za potpisivanje saglasnosti, morate znati da imate pravo da to odbijete, kao i da se predomislite, i to bez argumentacije. To što je stiglo iz vrtića i škole ne znači da dete treba da bude deo nekog programa, a ako se priključi bilo kakvim snimanjima i takmičenjima, jako je važno da razgovarate šta se tamo dešava. U poslednjoj godini imali smo niz nesrećnih događaja upravo u prostorima za koje bi se podrazumevalo da su bezbedni za decu.

         Slađana Milačić