Les: Potcenili su žestinu reakcije Srba

"Razlog zabrane je to što Bajdenova administracija veruje da Srbi guraju Bosnu prema kolapsu i želi da pokaže da se to neće tolerisati", naglasio je Les u izjavi za Tanjug.

Prema njegovim rečima, teško je izbeći zaključak da su se SAD, možda ohrabrene od strane Incka i idealista u Bajdenovoj administraciji, pogrešno proračunale, precenjujući snagu svog položaja i potcenjujući žestinu reakcije Srba".

Taj bivši britanski diplomata je dodao da će se još videti, ali da ne isključuje mogućnost da će SAD morati da naprave kompromis ili odustanu.

"Ako bude tako, to bi bilo u skladu sa obrascem ponašanja Bajdenove administracije u kojem se preti drugima - bilo Rusiji zbog Ukrajine ili Nemačkoj zbog Severnog toka II, a zatim povlači kada se shvati da ne može da se nametne svoj stav", kazao je Les.

On je zaključio da bi ishod mogao biti isti u Bosni, ostavljajući visokom predstavniku još manje moći, a Kristijana Šmita "hendikepiranog" pre nego što je uopšte počeo da radi.

Bivši britanski diplomata je naveo da je Inckova zabrana bila u skladu sa obrascem razvoja događaja poslednjih nedelja, uključujući Bajdenovo izvršno naređenje i imenovanje Kristijana Šmita, jače figure od Incka, čija je misija da ograniči Srbe.

"Poruka je da su SAD i njihovi saveznici krajnji autoritet u Bosni i da će oni odlučiti o sudbini zemlje", istakao je Les.

Na pitanje kakvo je njegovo mišljenje o zaključcima koje je u petak usvojio Parlament Republike Srpske u Banjaluci, a kojima se odbija pridržavanje i primena Inckove odluke, istraživač britanskog Centra za geopolitike je rekao da je to bio predvidljiv odgovor.

"Srbi nisu mogli da dozvole da odluka visokog predstavnika stoji iz istog razloga zbog kojeg je SAD guraju - ne mogu da dozvole da spoljni akter blokira njihov krajnji cilj - nezavisnost", rekao je Les.

Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko meseci nije bilo došlo do eskalacije u poricanju genocida koja bi zahtevala upotrebu "bonskih ovlašćenja" za njegovu zabranu.

"Ne mislim da se ovde radi o Srebrenici ili genocidu, ne sumnjam da su Incka i druge spoljne aktere uznemirili odbijanje Srba da prihvate krivicu za svoje postupke u ratu. Incko ovo vidi kao stalnu provokaciju prema Bošnjacima koja sprečava pomirenje i uobličavanje Bosne kao države, što je cilj zapadne politike", naveo je on.

Incko je nesumnjivo želeo da učini nešto kako bi ovo rešio pre nego što napusti funkciju, rekao je Les, ocenivši da "povremeni čin laskanja Karadžiću i Mladiću teško da predstavljaju egzistencijalnu pretnju državi".

Prema njegovim rečima, političko rukovodstvo, uključujući Milorada Dodika, ne negira činjenice o onome što se dogodilo u Srebrenici, čak i ako odbija da upotrebi reč genocid da to opiše.

On je kazao da Srbi, takođe, vide etiketu genocida kao pretnju postojanju Republike Srpske.

"Ako se zaista radi o genocidnoj tvorevini, onda ona nema legitimitet i mogla bi biti ukinuta", naglasio je Les i dodao da je taj strah verovatno neosnovan, jer su SAD posvećene Dejtonskom sporazumu, čiji je deo i Republika Srpska, ali da je strah stvaran zbog političkih konsekvenci.

Na pitanje kakve će biti posledice Inckove odluke i odluke parlamenta Republike Srpske u vezi sa opštom situacijom i bezbednošću u Bosni i Hercegovini i regionu, Les je kazao da su prošlonedeljni događaji odgovor Srba na pojačan pritisak, odnosno otvoren čin prkosa.

"Srbi su odbacili ovlašćenja OHR-a i novog visokog predstavnika. Srbi su blokirali državu, čineći Bosnu korak bliže raspadu. Sada SAD i njihovi saveznici moraju da odgovore", naveo je on.

Međutim, nastojim da shvatim da vidim šta SAD i njihovi saveznici mogu praktično da učine da nateraju Srbe da se povuku, kazao je Les.

"Oni ne mogu nasilno da uklone Dodika ili bilo koga drugog, jer u Bosni nema dovoljno stranih trupa za to, a Evropljani to ionako ne bi dopustili", dodao je bivši diplomata.

Ništa se ne može postići pokušajem osnaživanja opozicije jer je politička klasa (u Republici Srpskoj) jedinstvena po ovom pitanju, naveo je Les.

"Vašington bi potencijalno mogao da sankcioniše srpsko rukovodstvo, ali to bi predstavljalo veliku eskalaciju i nosilo bi rizik", istakao je on.

Prema njegovom mišljenju, SAD bi morale da deluju same, jer Evropljani ne žele da izazovu veliku krizu koja bi mogla navesti Srbe da proglase nezavisnost, a Rusija bi se aktivno protivila sankcijama.