Ninine mustre: Odlaganje
Prokrastinacija je izraz za odlaganje. Može da se odnosi na odlaganje obaveza, odlaganje donošenja odluke, odlaganje važnih zadataka koji me čekaju i slična odlaganja koja mi stvaraju iluziju da sam bar na kratko rešila neki problem, ali on me čeka i dalje i zapravo ne da nisam rešila, nego sam pogoršala situaciju.
Ta prokrastinacija je jedna od mojih boljki sa kojima se suočavam i koje se trudim da iscelim već duži niz godina, ali postoje situacje u kojima se dešava da mi bude više nego korisna, pa mi je ideja da podelim to ovde, sa vama.
Odlaganje je odlično kada osećam da sam se zaglavila u životu, kada mi nešto uprkos svim naporima ne ide. U tim situacijama pokazalo se, ništa ne pomaže da se brinem, nerviram, pokušavam ovako ili onako, sa ove ili one strane, nego je jedino moguće, a i preporučljivo rešenje, da ostavim to što ne ide na miru, da ga odložim za sutra, za sledeću nedelju, mesec ili godinu čak. Jedan moj kolega – producent, kritikujući urednike i novinare koji ne obavljaju svoje obaveze na vreme, ima običaj da kaže: „Što možete da uradite danas, nemojte! Sutra možda nećete ni morati.“ Upravo u toj izjavi u kojoj je izvrnuo poznatu izreku, ja sam pronašla delić mudrosti koja može da se primeni na neke situacije. Podvlačim „na neke“, jer odlaganje samo po sebi jeste veliki problem u životu mnogih ljudi i nikako ga ne bi trebalo ohrabrivati. Te neke situacije na koje mislim, odnose se na trenutke u kojima se brinemo, a ta briga ne rešava problem, šta više, samo ga pojačava i otežava. Nešto na šta nemamo uticaja ni ne zaslužuje da se zbog toga brinemo, ali je to prazna priča za one koji su naučili da se brinu oko svega i svačega, jer već predugo hrane negativne energetske sisteme koje su tim briganjem stvorili, a ti sistemi, smešteni u energetskom polju čoveka jednostavno neće da odumru, nego „potpiruju“ brige na razne, ljudskom umu nedokučive načine i tako opstaju. A pojedinac koji ih u sebi nosi nema snage da im se suprotstavi. Takvim pojedincima u koje i sama povremeno spadam, dobro bi došlo jedno odlučno odlaganje. Kad god mi briga oko nečega nerešivog padne na pamet, dobro bi bilo da kažem sebi da lepo odložim tu brigu za sutra. Ako ni sutradan nemam rešenje za problem oko kojeg brinem, onda lepo odložim brigu za sutradan. I tako u nedogled, sve dok se rešenje problema ne ukaže, ili što je verovatnije, problem na neki neobjašnjiv način nestane.
Više puta se pokazalo da univerzum ima rešenje za mnoge moje brige, samo ako mu dozvolim da se pobrine za njih. Moje je da mu verujem, da se opustim i da mu dozvolim da problem reši, a kako će on to da učini, ja to ne mogu ni da naslutim zbog smešno male inteligencije koju u odnosu na univerzum posedujem. Pa onda, zašto mu ne bih prepustila da nešto reši dok se ja opuštam i uživam u onome u čemu u tom momentu mogu, ako već sama ne umem da pronađem rešenje? Odložimo jalove brige za sutra, jer sutra možda nećemo imati zbog čega da se brinemo.
Nina Martinović Armbruster
