Novi broj Scene: Teatarska igra sujeta i maski

U odeljku koji je priredila Marina Milivojević Mađarev, objavljen je propratni tekst za temat o odnosu pozorišta i vlasti u Jugoslaviji, od 1944 do 1990, iz pera tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika „Scene“ Petra Marjanovića, koji je 1990. pripremao posebno izdanje, tome posvećeno. Prateći tih decenija razvoj sistema prinude, koji bi neumoljivo „proradio“ kad god je trebalo onemogućiti neku, za vlast „nepodobnu“ pozorišnu predstavu, Petar Marjanović je zabeležio neke njegove iste osobenosti, na celom jugoslovenskom prostoru.

„a) Nema zvaničnih, pisanih dokumenata o službenoj zabrani pozorišne predstave; b) Ne zna se ni ko je inicijator zabrane („fama“, iz „pouzdanih izvora“, pominje različita imena). Čak i u slučajevima kada se, posle više godina, sazna za neko ime, pominjana ličnost, po pravilu „drug“ tada na visokoj političkoj funkciji, to energično demantuje; c) Najčešće se ne zna ko je poslužio kao „prenosna poluga“ ali se s razlogom naslućuje da su to bili „dvorski umetnici“, uvek spremni da se „za otadžbinu i partiju“ bore do poslednje kapi – tuđe krvi; d) Na žalost, izvesno je da su zabrane najčešće „sprovodila u život“ sama pozorišta...“, konstatovao je tada Petar Marjanović, pripremajući priloge za taj temat, i zaključujući „da su često opaki ljudi i neznalice donosili odluke kobne po pozorišne ljude i po pozorišni život u Jugoslaviji“.

- Petar Marjanović živeo je pozorište u svim njegovim aspektima, uvek sa značajem, uvek delikatno, promišljeno i uvek pomalo autoironično... U njemu su živele dve slike teatra – idealan i onaj o kome je želeo da govori ozbiljno, ali čiju suštinsku neozbiljnost, igru sujeta i maski, nije mogao da porekne. Tako je i sebe video u dvojakoj ulozi: kao nekoga ko, kao istoričar ove naše umetnosti, pokušava da pronikne u sve te beskrajne i još neokončane porođajne muke srpskog pozorišta, podari im smisao i značenje i kao neko ko, učestvujući u savremenom pozorištu, pokušava da primeni to što je kao istoričar i teoretičar spoznao, bilo kao predavač, dramaturg ili kritičar – napominje dramaturg Nebojša Romčević pišući o Profesoru, kako ga je pominjao u ovom svom tekstu. 

O Petru Marjanoviću u ovom broju „Scene“ pišu i Radomir Putnik i Nikita Milivojević. U ostalim rubrikama, Maja Mrđenović se bavi potencijalom korišćenja novih medija u participativnom pozorištu, Aleksandar Milosavljević objavljuje intervju sa glumicom Aleksandrom Pleskonjić, dok Radivoj Doderović podseća na bogatu biblioteku Sterijinog pozorja u Bilioteci Matice srpske, dostupnoj putem onlajn kataloga, koja broji čak preko deset hiljada naslova. U ovoj „Sceni“ objavljena je u celosti epistolarna tragedija „Svi putevi“ Huana Pabla Erasa Gonsalesa, kao i duodrama „Beskućnici“ Uroša Čupića.   

        N. P-j.