Gojković u Temišvaru otvorila izložbu „Evropski fenomeni u kolekciji Galerije Matice srpske”
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković večeras je u Temišvaru otvorila izložbu „Evropski fenomeni u kolekciji Galerije Matice srpske” u Nacionalnom umetničkom muzeju, što je rezultat dobre saradnje u oblasti kulture Srbije i Rumunije i tradicionalnog prijateljstva dva naroda i dve države.
Posebnu vrednost ovom kulturnom događaju daje činjenica da će publika moći da vidi deo fonda Galerije čije sedište je u Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture 2022. godine, kao i to što se izložba odigrava u Temišvaru, koji će ovu prestižnu titulu poneti u 2023. godini, rekla je Gojković.
Na svečanosti Gojković je naglasila da se ovom izložbom ispisuje novo poglavlje u istoriji odnosa Novog Sada i Temišvara, dva važna kulturna centra u regionu, kao i da time na još jedan način zajedničkim snagama obogaćujemo i stranice davno započete priče o prijateljstvu srpskog i rumunskog naroda.
Izložba Galerije Matice srpske na prvom mestu ukazuje na evropsku dimenziju i evropske vrednosti kulturnog nasleđa Srbije, rekla je Gojković i precizirala da su na njoj obuhvaćena umetnička dela iz različitih epoha, objedinjena u cilju predstavljanja i afirmacije onih vrednosti na kojima se temelji evropska civilizacija.
Na izložbi su predstavljena dela velikih srpskih slikara: Save Šumanovića, Milana Konjovića, Paje Jovanovića, Petra Dobrovića, kao i prvog srpskog litografa Anastasa Jovanovića.
„Kroz čitavu istoriju našeg kontinenta, a naročito u 20. veku i savremenom dobu, pojam slobode deo je onoga što nazivamo ‘evropski način razmišljanja'. Protokom vremena, menjalo se i značenje pojma slobode odnosno većinsko mišljenje šta ideal slobode podrazumeva i obuhvata“, primetila je ministarka kulture i informisanja.
Gojković je rekla da je među četiri ključne teme, odnosno fenomena koji određuju ovu izložbu jeste i progres, prikazan kroz progres u tehnologiji i nauci i progres u obrazovanju.
„Teško da postoji autentičnija ličnost, koja na bolji način može da predstavi progres, od Dositeja Obradovića, velikog srpskog prosvetitelja rođenog nedaleko odavde. Njegov litografski portret izradio je Anastas Jovanović 1852. godine i na njemu se u pozadini vide knjige, kao simbol nauke i obrazovanja, ali i kao neizostavni pratilac Dositejevog lika i dela“, podvukla je ministarka kulture i informisanja.
Gojković je konstatovala da su preostale dve teme izložbe, nasleđe i raznolikost, takođe sastavni deo evropske tradicije. „Mit i sveto oduvek su imali važnu ulogu u razvoju čitavog društva, samim tim i umetnosti. Na izložbi možemo videti dela inspirisana mitovima ranih civilizacija, kao i dela crkvene umetnosti sa motivima iz srpskih manastira“, dodala je ministarka kulture i informisanja.
Naglasivši da je raznolikost jedna od osnovnih evropskih vrednosti i jedan od pojmova koji najpreciznije određuje naš kontinent, Gojković je istakla da je bogatstvo različitosti oduvek oplemenjivalo društva i zajednice, a posebno kulturu i umetnost i kao primer navela međusobne povezanosti i prožimanja naroda, religija i tradicija, sliku Đorđa Pešića iz 1871. godine, na kojoj su zajedno pravoslavni i katolički sveštenik, kao simbol dijaloga i tolerancije.
„Uverena sam da će odnosi dve države i dva grada, kao i institucija i ustanova kulture obe zemlje, i u budućnosti ići uzlaznom putanjom“, rekla je Gojković proglasivši izložbu otvorenom.
Na otvaranju posetiocima su se obratili i državna sekretarka za kulturu Rumunije Julia Popovici, direktor Nacionalnog umetničkog muzeja Filip Adrian Petcun, predsednik Županijskog saveta Timiša Alim Adrian Nika i direktorka Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski.