Premijera „Nečiste krvi – greha predaka” na Palićkom festivalu
Film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće svetsku premijeru večeras na letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić.
Biće prikazan u Glavnom takmičarskom programu festivala, i konkurisaće za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Reditelj Milutin Petrović se ovim filmom vraća na Festival evropskog filma Palić nakon 2015. kada je predstavljeni njegovo ostvarenja „Petlja”. Ovaj njegov novi film nastao je u produkciji „This and That Productions“ i uz podršku Filmskog centra Srbije (FCS).
- Na Paliću je ta divna projekcija na otvorenom, pod zvezdama, idealno mesto da tvoj film neko vidi. Nama je najvažnije da film krene u bioskope krajem avgusta i u septembru, i da ga tamo vidi mnogo ljudi. „Nečista krv – greh predaka“ je film kao što su nekada filmovi bili – kao oni filmovi koje volite da gledate više puta. Dok čekamo taj trenutak da ljudi mogu da pogledaju film u bioskopima, Palićki filmski festival je divna prilika da ga pogleda festivalska publika. Sem toga, Palić je internacionalni festival i na njemu je prisutna praktično sva stručna javnost regiona – reči su reditelja Petrovića.
Ovaj njegov novi film prati priču o Hadži Trifunu, „uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv“”.
Film je nastao na osnovu davno izgubljenog scenarija reditelja Vojislava Nanovića (1922-1983) koji je adaptirala Milena Marković. U ulogama su: Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, Milica Gojković i Vaja Dujović. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić koji je sa svbojim timom za potrebe filma izgradio repliku Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica.
Nakon svetske premijere, publici će se pokloniti ekipa filma – reditelj Milutin Petrović i glumci Dragan Bjelogrlić, Nela Mihailović, Katarina Radivojević, Anđela Jovanović.
Beogradska premijera ovog filma zakazana je za 24. avgust u Kombank dvorani.
U Glavnom takmičarskom programu palićkog festivala su i sledeći filmovi koje ocenjuje petočlani međunarodni žiri: „Dnevnik iz Gvantanama“, Kevina MekDonalda, „Plavi cvet“ Zrinka Ogreste, „Francuska“ Bruna Dumonta, „Najgora osoba na svetu“Joakima Trira, „Čisto ljudski“ Igora Ivanova,“Prirodna svetlost“ Deneša Nađa, „Čuvar brata svojega“ Ferita Karahana, „Gripa Petrovljevih“ Kirila Serebrenikova, „Kopilot“ Ane Zohra Beračed, „Ja nikada ne plačem“ Pjotra Domalevskog i „Vojvoda“ Royera Mišela.
- Od svih dela Bore Stankovića Vojislav Nanović je napravio jednu porodičnu sagu u kojoj su Mitke i Sofka, Tašana i Hadži Trifun, Paraputa i Efendi Mita protagonisti iste priče. Još genijalnije što je Voja uradio je što je iz Borinih dela iscedio dramsku strukturu, uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke, što je zaista ingeniozno. Bora je pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci ostavljaju utisak da su idealni za film, ali u stvari je sasvim obrnuto - rekao je povodom rada na ovom filmu Milutin Petrović. - Jezik kojim govori film ne podnosi stanje, emocije često vidi kao nešto dosadno, a sa druge strane „voli” tuče, ubistva, eksplozije i sve te užase kojima obiluje celokupna svetska kinematografija. I onda Vojin genij uspeva da iz Borinih dela iskleše pravi uzbudljiv film. To na primer nikada nije uspelo nikome ko se bavio dramatizacijom verovatno najvećeg pisca ikada - Dostojevskog. To ne samo da mi se dopalo, nego sam do dana današnjeg zabezeknut i oduševljen nadahnućem kojim je Voja rešio jednu nemoguću dramaturšku jednačinu sa tri nepoznate. Milena je sve to još propustila kroz svoj svet, prevela je na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje bile pod tepihom. A ja sam uglavnom uživao režirajući jako dobar scenario.
N. Pejčić