Rado Nemci kupuju kornišone iz Gospođinaca

. Mašine s platformama na kojima leže sezonski radnici i beru krastavce vide se s puta za Novi Sad i tu sliku prolaznici će biti u prilici da gledaju do polovine septembra, do kada se očekuje da će trajati sezona ovog povrća.

Ovogodišnji rod je, kažu i povrtari i otkupljivač “Agroprodukt”, za sada dobar, pa zadovoljstvo dele obe strane. Da li će tako i ostati, zavisiće od vremnskih prilika u naredna dva i po meseca.

Iz godine u godinu na njivama u Gospođincima sve se više seju kornišoni zbog sigurnog otkupa jer “Agroprodukt“ ima ugovoren plasman u više nemačkih gradova, gde se kornišoni s naših njiva prerađuju.

- Kornišoni se sedmično šalju prerađivačima u Nemačku, a istovremeno se i povrtarima isplaćuje novac za predati rod – kaže za “Dnevnik” Siniša Mutić iz ”Agroprodukta”. – Sigurnost da krastavce mogu s njive odmah doneti kupcu i za njih dobiti unapred ugovorenu cenu za proizvođače je jako važna i zato se svakog proleća sve više njih opredeljuje da gaji ovo povrće. Očekujemo da do kraja sezone s njiva u Gospođincima bude ubrano između 5.000 i 6.000 tona kornišona, odnosno da po hektaru bude oko 120 tona kornišona.

Mutić posebno ističe povoljnost koji povrtari dobiju - kompletnu agrotehniku i repromaterijal, ali i stručnu pomoć od “Agroprodukta”, a sve u cilju toga da kornišoni budu po standardu stranog kupca. Naš sagovornik kaže i da se krastavci razvrstavaju u sedam klasa, da svaka ima svoju cenu, a najskuplji su oni najmanji, koji koštaju 0,9 evrocenti.

Zadovoljstvo dobro ugovorenim poslom, napominje Mutić, kvari samo to šo nema dovoljno sezonskih radnika. Zbog toga se pojedini povrtari ne odlučiju da uđu u posao, a drugi da šire površine u strahu da neće naći dovoljno berača, kojih je sada na poljima sakodnevno od 300 do 400.

Krastavci u Srbiji zauzeli 300 hektara

Po rečima Siniše Mutića, u Srbiji je pod kornišonima ove godine između 250 i 300 hektara, ali kaže da je još rano govoriti koliko bi ove sezone mogao biti ukupan rod krastavaca u Srbiji.

– Kornišoni se otkupljuju na više prodajnih mesta u zemlji, ali nemamo pouzdanih podataka i ne znamo gde se sve prerađuju - kaže Mutić. - “Agroprodukt” prima rod od kooperanata, ali i od drugih povrtara, ako nađemo poslovni interes.

- “Agroprodukt” nema kontakt sa sezonskim radnicima, već ih anagažuju povrtari, ali kako bismo pomogli našim kooperantima, nedavno smo posetili Albaniju i videli kako tamo funcioniše tržište krastavaca i kako se tamošnji proizvođači snalaze sa sezonskim radnicima. U pogledu radne snage, oni za sada ne kubure, ali nemaju viška sezonaca koji bi mogli da dođu kod nas. Potrebni su nam radnici iskusni u branju krastavaca, posebno da uoče trenutak kad treba ubrati rod jer krastavac brzo naraste i bude dugačak i krupan - što znači sasvim drugu cenu, naravno, znatno nižu, pa to umanjuje zaradu – navodi Mutić.

Z. Delić