Vojvođansko zdravlje: Stent je podstrek za promenu životnih navika

Po broju obolelih i umrlih su čak ispred malignih oboljenja. Interventni kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici dr Igor Tomas kaže kako je u našoj zemlji posebno visok broj ovakvih pacijenata u odnosu na razvijene evropske zemlje, sa obzirom na lošije životne navike, neadekvatnu ishranu i štetne navike kao što su pušenje i konzumiranje alkohola. Pacijenti sa akutnim infarktom srca, koronarnom bolešću i anginom pektoris leče se ugradnjom stenta.

- Srčana oboljenja mogu da se podele na ona koja su uzrokovana bolestima krvnih sudova srca, odnosno koronarnih arterija, bolestima srčanih zalistaka i bolestima srčanog mišića. Postoje i srčana oboljenja koja su urokovana bolestima drugih organa i organskih sistema, a indirektno oštećuju srce. Tu se ubrajaju bolesti organa za disanje kao što su astma i hronični bronhitis, bolesti jetre i bubrega i najznačajnija bolest današnjice dijabetes melitus, odnosno šećerna bolest - navodi dr Tomas.

Koronarna bolest je bolest krvnih sudova srca. To su arterije koje hrane srčani mišić neophodnim materijama i energijom za rad srčanog mišića i kiseonikom.

Srce je mišićni organ sa dve komore i pretkomore koje predstavljaju šupljine kroz koje protiče krv. Najvažnija je leva komora koja je predstavlja pumpu koja neprestano radi potiskujući krv punu kiseonikom u aortu. Aorta je glavni krvni sud koji svojim granama koje se dalje račvaju na manje grane i doprema krv u svaki organ i mišić u telu čoveka. Prve grane tog velikog krvnog suda jesu koronarne ili srčane arterije.

- Treba napomenuti da je dijabetes melitus, odnosno šećerna bolest,  jedan od najznačajnijih nezavisnih faktora rizika za nastanak koronarne bolesti  Sa obrzirom na prevalencu i incidencu obolelih, kao i projekcije da će se broj obolelih u decenijama pred nama značajno povećavati, jasno je da će koronarna bolest, kao i bolest krvnih sudova mozga  značajno biti učestalije uz zahvatanje sve mlađe populacije - istakao je dr Tomas.

- Stent predstavlja mehaničku metalnu protezu ili implant koja je oblika rešetkaste cevčice. Njegova uloga je da suženi ili zapušen krvni sud drži otvorenim i na taj način obezbedi nesmetan protok krvi do svih segmenata mišića leve komore - kaže dr Tomas.

Ateroskleroza koji označava bolest krvnog suda, a morfološki se ogleda u taloženju masti, kalcijuma i deformaciji oblika krvnog suda. Ova bolest nije rezervisana samo za srčane arterije, praktično svi krvni sudovi u organizmu podložni su ovakvim promenama.

Suženje krvnog suda nastaje postepeno, ateroskleroza je dugotrajan proces koja traje godinama, pa i decenijama. Pacijent nema simptome sve dok stepen suženja arterije ne pređe 70 do 80 odsto.

- Kada je koronarna bolest u pitanju, u takvim stanjima javljaju se tegobe kao što su bol i stezanje u grudima, vratu, donjoj vilici, čak i u stomaku. Medicinski se ovakav skup tegoba, ukoliko lekar proceni da je verovatni uzrok sužen srčani krvni sud srca, naziva angina pektoris.Takvi pacijenti se svrstavaju u grupu sa hroničnim koronarnim sindromom. Nalaz i dijagnostika moraju da se dopune dodatnim pregledima, kao što su  ultrazvučni preled srca, test opterećenjem - objašnjava dr Tomas.

- Sam stent ili više stentova koji su ugrađeni kod određenog pacijenta nisu prepreka za bilo koje životne situacije. Poznata koronarna bolest ili visoko rizičan pacijent su alarm za detaljan lekarski nadzor, redovne kontrole, ali i primenu svih mera fizičke aktivnosti i dijete. Implantiran stent je vid lečenja pacijenta koji je u tom trenutku bio jedino i najbolje rešenje - napominje dr Tomas.

Druga grupa pacijenata sa suženjem krvnih sudova srca su oni sa akutno ili naglo nastalim prekidom protoka u krvnom sudu, što se patofiziološki prezentuje izumiranjem dela srčanog mišića i tegobama koje pacijent opisuje kao jak bol u sredini grudi koji treje duže od 15, 20 minuta.

Za razliku od pacijenata sa hroničnom koronarnom bolešću i anginom pektoris, pacijenti sa infarktom srca zahtevaju hitnu medicinsku pomoć i lečenje.

Ključ borbe protiv ovakve bolesti predstavlja primarna prevencija koja predstavlja skup mera, promena životnih navika, primene ciljane terapije u cilju sprečavanja pojave prvog događaja. To su pacijenti koji su u visokom riziku za nastanak infarkta srca, a da prethodno nisu imali takvu bolest.

- Terapija se unazad 30 godina značajno menjala i napredovala uz sve bolje rezultate u preživljavanju i smanjenju invaliditeta. Do pre 30 godina terapija u ovakvim stanjima je bila oskudna i više se usmeravala na praćenje pacijenta, davanje određenih lekova koji su imali veoma ograničen uticaj na glavni cilj u takvom stanju, a to je uspostavljanje protoka u akutno zapušenom krvnom sudu. Prvi važniji iskorak je bila primena lekova koji su “otapali” sveže nastali tromb u arteriji i ponovo uspostavljali protok. Ta terapija je bila učinkovita ukoliko se primeni što pre od pojave tegoba. Ona je i danas indikovana i spasonosna, pogotovo u medicinskim centrima koji nemaju u svom timu interventnu kardiologiju i mogućnost ugradnje stenta - priča dr Tomas i dodaje kako u Institutu ka kardiovaskularne bolesti Vojvodine postoji služba interventne kardiologije koja je dostupna svakog dana u godini, 24 sata dnevno.

Praktično, pacijent koji ima ove tegobe trebalo bi što pre da pozove službu hitne medicinske pomoći, kako bi pod lekarskim nadzorom bio prevezen u centar za urgentnu invazivnu kardiologiju.

Tada se radi veoma brzo, nakon  stručne i urgentne pripreme pacijenta u prijemoj ambulatni, bolesnik odmah ide u salu za kateterizaciju. Tamo ga sačeka spreman stručni tim u kojem su interventni kardiolog, obučena medicinska sestra-instrumentarka i strukovni radiolog.

- Cilj je da se intervencija koja ima za cilj ponovno uspostavljanje protoka izvede bezbedno i brzo. Što se pre izvede intervencija, šanse za trajnim oštećenjem srčanog mišića su manje - poručuje dr Tomas.

Tokom izvođenja intervencije pacijent je potpuno svestan i ne daju mu se sedativi i anestetici. Pristup srčanim arterijama je preko arterijskog puta, to znači da se kateter, što je duga, fleksibila i specifična cev promera oko 2mm, dovodi do same srčane arterije, kroz prethodno plasiranu žicu. Ovo može da se radi preko arterije iz ruke ili prepone.

- Dijagnoza infarkta srca se uspostavlja sumnjom na osnovu tegoba i EKG pregledom, a naredne dijagnostičke procedure su ultrazvučni pregled srca na kojem se registruju poremećaji u pokretima oštećenog mišića leve komore. Takođe, specifičnim testovima iz krvi  dodatno se potvrđuje dijagnoza akutnog infarkta srca - objasnio je dr Tomas.

- Na kraju ovog prvog koraka imamo u rukama cev - kateter koja ulazi u arteriju ruke i proteže se sve do samog ulaza u srčanu arteriju, a postoje dve glavne srčane arterije: desna i leva. Kroz taj kateter se daje kontrastno tečno sredstvo koje ispunjava arteriju srca i mi na rengenskom snimku vidimo anatomiju arterije i prisutno suženje ili potpuno zapušenje. Dalji koraci su nakon uočavanja dela gde je zapušena arterija usmereni na ugradnju stenta. Prehodno je bitno da se veoma finom i tankom žicom prođe u arteriju i kroz zapušen deo. Na tu žicu se “navlači” stent - objašnjava dr Tomas korake ove intervencije.

Kako napominje, više godina unazad svedoci smo evolucije sofisticiranosti i karakteristika stentova što doprinosi smanjenju mogućih komplikacija.

- Stent predstavlja rešetkastu cev koja je veoma tankog promera i širi se tek nakon što se plasira na mesto koje je bilo zapušeno. Širenje omogućava balon koji je unutar stenta, jer on mora dobro da se raširi i utisne u krvni sud. Nove generacije stentova imaju nosač leka i lek na samom stentu, koji deluje narednih šest do 12 meseci i dodatno leči krvni sud - napominje dr Tomas.

Nakon “otvaranja” krvnog suda i uspostavljanja protoka, krv stiže u deo mišića koji je bio bez kiseonika i hranljivih materija određeno vreme.

- Intervencija može da traje od 15 minuta do dva sata, u zavisnosti od kompleksnosti i rasprostranjenosti naslaga, plakova, unutar krvnog suda i količine kalcijuma koji veoma otežava izvođenje intervencije i samu ugradnju stenta. Pacijent se premešta u jedinicu intenzivne nege ili na odeljenje za akutni koronarni sindrom, što zavisi od opšteg stanja i procene lekara. Dalje sledi oporavak, rehabilitacija i praćenje od strane kardiologa. Dužina bolničkog lečenja nakon infarkta srca kod slučajeva koji nisu komplikovani traje od četiri do sedam dana - napomenuo je dr Tomas.

Pacijenti sa akutnim infarktom srca leči se implantacijom stenta. U određenim situacijama zbog mnogobrojnih razloga nije moguće implantirati stent ili je sama intervencija rizična. Tada je jedina mogućnost hitna hiruška revaskularizacija, odnosno uspostavljanje protoka premošćavanjem bolesnog segmenta arterije ušivanjem venskog ili arterijskog grafta, koji snabdeva srčanim mišić krvlju, zaobilazeći zapušeni segment.

Druga grupa pacijenata kojima biva urađen stent su oni sa stabilnom koronarnom bolešću i anginom pektoris kod kojih je određenim testovima dokazan nedostatak kiseonika u srcu u naporu. Obe grupe pacijenata imaju implantiran stent i potrebno je da se pridržavaju  saveta lekara uz redovno uzimanje prepisane terapije.

Kako bi se sprečio novi kardovaskularni događaj, trebalo bi da se sprovode higijensko-dijetetske i medikamentozne mere.

- Na prvom mestu istakao bih redovnu fizičkku aktivnost, u koju pacijent treba da uđe postepeno, naročito ukoliko je do tada nije imao. Fizička aktivnost treba da se sastoji od brzog pešačenja minimum tri dana nedeljno u trajanju od jednog do dva sata. Savetuju se i vožnja bicikla, kao i plivanje. Fizičku spremnost i kondiciju treba postepeno podizati na nivo prilagođen starosti pacijenta, kao i u skladu sa drugim fizičkim ograničenjima - savetuje dr Tomas.

Ishrana bi trebalo da se koriguje i to tako što se smanjuje unos soli, ugljenih hidrata, pogotovo prostih, a beli šećer bi trebalo da se redukuje ili potpuno izbaci iz ishrane. Životinjske masti, kao i punomasni mlečni proizvodi, takođe bi trebalo da se redukuju.

- Ishrana treba da bude usmerena na unos povrća, belog mesa, ribe, maslinovog ulja, voća u  umerenim količinama, dosta tečnosti od čega voda treba da bude zastupljena  90 odsto. Belo brašno i beli hleb treba izbegavati, dok su crni hlebovi i intergalne komponentne poželjne. Priprema mesa treba da bude bez ulja i pohovanja, uglavnom barena i grilovana - preporučuje dr Tomas. 

Od bolesti koje su najčešće prisutne kod ovih pacijenata,  a  delom su uzrokovale oboljenja srca i krvnih sudova, najčešće su šećerna bolest i povišen krvni pritisak, kao i bubrežna slabost.

- Koliko je ovo poznata činjenica  dodatno nas upozorava da je lečenje povišenog krvnog pritiska i šećerne bolesti imperativ u sekundarnoj prevenciji i još više u primarnog prevenciji. Ne treba zaboraviti da prekomerna telesna masa i gojaznost dodatno doprinose ovim bolestima - upozorava dr Tomas.

Medikamentni treman je neophodan kod pacijenata nakon infarkta srca. Terapija je usmerena na snižavanje masnoća u krvi, prvenstveno LDL komponentne holesterola, koji je u relevanim svetskim kliničkim studijama veliki faktor rizika za ponovni kardiovaskularni događaj.

- Tu se primenjuje velika grupa lakova, zvana statini. Naravno, neizostavna terpija nakon ugradnje stenta je antitrombocitna terapija koja se uzima doživotno. Primenjuju se i beta-blokatori i AC-inhibitori koji imaju za cilj stabilizaciju krvnog suda srca kao i zaštite srčanog mišića.Ukoliko je srčani mišić značajno oštećen, primenjuju se lekovi za srčanu slabost, kao i lekovi za aritmije ukoliko postoji potreba - objašnjava dr Tomas.

Ipak, život sa stentom nisu samo lekovi, disciplina u ishrani i redovna fizička aktivnost.

- Ugrađen stent ne znači da je bolest izlečena, koronarna bolest je progresivna. Mere se primenjuju da bi implantiran stent ostao prohodan, ali je još važnije da se na preostalim segmentima krvnih sudova ne razvije druga nestabilna promena, koja može da izazove novi infarkt srca. To znači da pacijent sa ugrađenim stentom, kao i i pacijent bez prethodnog infarkta i bez stenta, a sa visokim rizikom za nastanak infarkta, treba da provode iste mere fizičke aktivnosti , ishrane, uz nešto drugačije terapijske mere - upozorava dr Tomas.

Dalji tok bolesti zavisi od mnogobrojnih faktora i delovanja na što više njih.

- Zabranjene su i štetne navike, kao što su pušenje i konzumiranje alkohola. S obzirom da je to multifaktorijelna bolest, cilj je da se prevencija usmeri na što više faktora. Samo na taj način može da se redukuje mogućnost razvoja novog kardiovaskularnog događaja. Stent je znak da postoji koronarna bolest, njegovo prisustvo nije opterećenje koje pacijent nosi, on je podstrek za korenitu promenu životnih navika, posvećenost svom zdravlju i praćenju saveta lekara i prepisane terapije - poručuje dr Tomas.

Ljubica Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo