Crnoj Gori najmiliji Njegoš, kralj Nikola i Tito
PODGORICA: Većina građana Crne Gore želi građansku i sekularnu državu, najznačajnija istorijska ličnost je za većinu Petar Drugi Petrović Njegoš, a sledi Kralj Nikola, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija Damar povodom 80 godina od Trinaestojulskog ustanka.
Da je Trinaestojulski ustanak bio komunistički smatra 30 odsto ispitanika, 38 odsto smatra da je bio opštenarodni, a 21 odsto njih je kazalo da ne zna.
Da je Njegoš najznačija ličnost u istoriji Crne Gore misli 25,6 odsto ispitanih, kralj Nikola je na drugom mestu sa 19,5 odsto, a Petar Prvi na trećem sa 18,7 odsto podrške ispitanika.
Nešto više od 10 odsto opredelilo se za Josipa Broza Tita, 6,7 misli da je to Sveti Sava, 2,3 Knjaz Danilo, a 1,7 odsto smatra da je to Aleksandra Karađorđević.
Rangirane su i ličnosti koje su bile akteri Drugog svetskog rata, a od njih najveću pozitivnu ocenu dobio Tito, i to na skali od 1 negativno do 5 pozitivno - 3,99, Ljubo Ćupić 3,84, Stana Tomašević 3,48, Krsto Zrnov Popović i Blažo Jovanović 3,45, Sava Kovačević 3,44, Peko Dapčević 3,31, Milovan Đilas 3,09.
Najmanju prosečnu ocenu imaju Draža Mihajlović 2,75 i Pavle Đurišić 2,63.
Da je Crna Gora građanska država smatra skoro 90 odsto ispitanika, ali i njih skoro 70 odsto smatra, da ona treba da je sekularna država.
Gotovo a 54 odsto ispitanih smatra da četnički pokret nije antifašistički, a 58 odsto je protiv podizanja spomenika četnicima.
Prezenteri istraživanja kažu da je zabrinjavajuće to što je 27,4 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna, a 18,9 procenata misli da je četnički pokret antifašistički.
Istraživanje Damara pokazalo je da većina građana Crne Gore 68,2 odsto smatra da je period Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) bilo doba napretka za tu državu.
Polovina ispitanih, 50,8 odsto smatra da je Podgorička skupština bila čin agresije kojim je Crna Gora izgubila nezavisnost, dok njih 37 procenata misli da je to bio izraz volje naroda za ujedinjenjem.
Na pitanje kakav je za Crnu Goru bio period Kraljevine Srba, Hrvata Slovenaca/Jugoslavije, njih 29,7 odsto smatra da je to doba razvoja, 28,9 stagnacije, a 32,3 nazadovanja.
Istraživanje je rađeno od 3. do 10. juna, na uzorku od 1.007 anketiranih, rekao je na konerenciji za novinare direktor Damara Vuk Čađenović, prenele su podgoričke Vijesti.