Kvartalni monitor: Rast BDP-a Srbije šest odsto u 2021.

Kvartalni monitor je krajem marta objavio da bi rast srpskog BDP-a ove godine mogao da bude između tri i četiri odsto.



Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da se dogodilo nekoliko pozitivnih promena u svetu i ekonomskoj politici Srbiji koje ukazuju na veći rast naše privrede, među kojima su rebalans budžeta, bolje cene na svetskom tržištu za srpske proizvode, kao i brži oporavak evropskih i svetskih privreda od očekivanog.



Pored toga, na porast prognoze privrenog rasta za Srbiju utiče i porast stranih direktnih investicija, kao i porast tražnje za srpskim proizvodima.



Međutim, ukazuje da još uvek postoje rizici u svetu i Srbiji koji bi ugrozili rast privrede, a neki od tih rizika vezani su za razvoj pandemije i moguće pojavljivanje novih talasa tokom jeseni ili zime, zbog čega bi ponovo bile uvedene neke rigorozne epidemiološke mere.



Drugi faktor koji može da utiče na oporavak svetske i srpske privrede, navodi, rast inflacije.



"Ukoliko se ispostavi da je rast inflacije dugotrajniji, tada će centralne banke morati da primene neke mere restriktivne monetarne politike, povećanje kamatnih stopa i slično, koje bi uticale da se uspori opravak privrede", naveo je Arsić.



Na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora, Arsić je naveo da u privredi Srbije u prvim mesecima 2021. godine provlađuju pozitivni trendovi, kao i da se privredna aktivnost oporavlja brže nego što je očekivano, registrovana zaposlenost i zarade rastu, a spoljnotrgovinski deficit je smanjen.



Međutim, ukazao je da su prisutne i negativne tendencije, kao što je ubrzanje inflacije i usporavanje rasta kreditne aktivnosti.



U prvom kvartalu rast BDP-a iznosio je 1,7 odsto, a smo četiri privrede u Evropi su imale veći rast od Srbije, rekao je Arsić.



Zaposlenost je u prvom kvartalu imala rast od 2,8 odsto i nastavio se realitivno visok realni rast zarada od 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.



Arsić je kazao da se u 2021. godini očekuje rast svetske privrede od oko šest odsto i rast evropskih privreda od 4,2 odsto.



Naime, autori Kvartalnog monitora ocenjuju da će umesto prvobitnog planiranog fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a fiskalni deficit, nakon rebalansa biti između šest i sedam odsto BDP-a što će da vodi daljem rastu javnog duga.



Procenjuju da će javni dug Srbije do kraja godine preći nivo od 60 odsto BDP-a.