Solo pesme za sladokusce

Projekat je osmišljen povodom obeležavanja velikog jubileja – 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena (Bon, 16. decembar 1770 – Beč, 26. mart 1827), a sam program obuhvatio je četiri pesme na isti Geteov tekst „Nostalgija”, zatim ciklus „Dalekoj dragoj“, kao i izuzetno retko izvođene „Zdravice“.

– Ideja je bila da se svi koncerti realizuju u toku 2020, dakle u godini velikog jubileja, ali zbog pandemije i pratećih okolnosti, poput zabrane javnog okupljanja iz epidemioloških razloga, odnosno propisanih zdravstvenih mera, deo planiranih nastupa prebacili smo na 2021. Uostalom, iz istih su se razloga i drugi slični projekti širom sveta, koji slave Betovena, protegli na ovu godinu, pa čak i na sledeću – kaže za „Dnevnik” Jelena Simonović Kovačević . – Srećom, imale smo tu privilegiju da je Grad Novi Sad prepoznao značaj našeg projekta i da nam je ipak dozvoljeno da prošle godine u decembru, kada je zapravo bila Betovenova godišnjica, održimo, uz prisustvo striktno ograničenog broja posetilaca, koncert u Kulturnoj stanici „Eđšeg”.

Pored dva koncerta u Novom Sadu – prvog u „Eđšegu” i drugog u Svečanoj sali Matice srpske – program „Betovenu u čast” je izveden i u Apatinu, Senti, Subotici i Kragujevcu, a novosadske umetnice su imale i dva nastupa pred beogradskom publikom. Nije pri tome bez značaja, naprotiv, da je ovaj projekat jedini vezan za proslavu Betovenove godišnjice, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Inače, važnu ulogu u realizaciji cele zamisli imali su novosadska Akademiji umetnosti, Rotari klubu Novi Sad, Vitezovi tenplari Srbije, Austrijski kulturni forumu, kompanije Neofyton i Sterling Food, kao i saradnici Atila Kapitanj, Vladimir Cvetković, Nebojša Konstantinidis, Jožef Vilhelm...

– Svaki od koncerata bio je specifičan. Razumljivo, najkompleksniji je bio prvi, već i zbog određene bojazni kako će nas publika primiti, jer ipak su u pitanju retko izvođena Betovenova dela. Svi ga znaju po drugim kompozicijama, pre svega simfonijama i sonatama, dok se njegove solo pesme kod nas nisu izvodile, a i u svetu su retko na repertoaru, pa je čak i na Jutjubu taj materijal veoma oskudan. Takođe, među ovdašnjim poklonicima klasike solo pesme generalno nisu naročito popularne, odnosno naklonjeniji su operskim arijama, pa je i s te strane ceo projekat predstavljao svojevrstan izazov. Međutim, već taj prvi nastup nam je pokazao da je program koji smo pripremile itekako prijemčiv, kao i da mi njime dobro vladamo – reči su Agote Vitkai Kučera.

Posebna odlika Betovenovih solo pesama, koje su se našle na repertoaru Agote Vitkai Kučera i Jelene Simonović Kovačević, u činjenici da u tim komadima pođednaku ulogu imaju glas i klavir. To je omogućilo i da dve umetnice sa svakim novim nastupom ne samo sazrevaju, u smislu izvođačke sigurnosti, nego i da istražuju u samim partiturama, pa čak i da sebi daju određenu slobodu interpretacije. Podrazumeva se da pri tome nije bilo zadiranja u jasne stilske odrednice, koje su morale biti ispoštovane, budući da početak nemačkog lida nosi određene zahteve, interpretativne, tehničke, u pogledu saradnje klavira i pevača… Ali ta ograničenja ni izbliza nisu tolika i takva da bi kao krajnji rezultat davala bespogovorno identična izvođenja. Naprotiv.

– Nas dve smo, zapravo, prilično eksperimentisale. Jednostavno, nismo svaki put na isti način izvodile neke pesme, te je svaki koncert zaista bio autentičan. Naravno, dosta je zavisilo i od publike, od atmosfere. U tom smislu je, zapravo, možda i najveći izazov bio koncert u Matici srpskoj, zato što je organizovan potpuno bez publike, samo uz lajv-strim na njihovom Jutjub kanalu. I to je bilo zaista jako čudno, jer u sali nema nikoga, pa ne samo što nema uobičajene motivacije, aplauza – recimo, na Kolarcu smo nastupilo pred oko 250 ljudi a u subotičkoj Sinagogi pred oko 300 – nego znate i to da neće ni jedna stolica zaškripati, da se niko neće zakašljati. A opet nije u pitanju ni proba niti studijsko snimanje. Međutim, uprkos u osnovi neprijatnom osećanju, radilo se o jednom od poslednjih koncerata serijala, već smo bile potpuno u muzici, pa se nismo dale time poremetiti – otkriva Jelena Simonović Kovačević.

Koncerti „Betovenu u čast” su snimljeni, i to ne samo u uobičajenom lajv formatu koji može da se pronađe na Jutjubu, već će izlazni rezultat celog projekta biti i CD i DVD. Jer, cilj i jeste da taj materijal bude dostupan kako auditorijumu koji voli solo pesme, odnosno ljubiteljima Betovena, tako i budućim pevačima. Pri tome će se na DVD-u naći kompilacija izvođenja sa svih koncerata održanih u okviru serijala, dok će materijal, koji će se naći na audio kompak disku, biti snimljen u studiju. Uz to, RTS je napravio i specijalnu emisiju, u kojoj su, uz novosadske umetnice, učestvovali još i dr Ivana Medić i Miloš Marinković iz Muzikološkog instituta SANU.  

–  Misija ovog projekta je bila proslaviti 250 godina od Betovenovog rođenja, i pri tome uraditi nešto novo, odnosno njegove solo pesme ponuditi i publici i muzičarima. I mislim da smo postigle cilj, jer kolege nas zovu, pitaju kako mogu da dođu do nota, dok s druge strane imamo i zavidan broj pregleda na Jutjubu, koji stalno raste. Pri tome smo nas dve ostvarile predivnu saradnju i sad pripremamo nešto novo – najavljuje Agota Vitkai Kučera. – Razmišljali smo o tome da nastavimo putem žanra solo pesme, ali tako da prezentujemo dela autora koji su stvarali na ovim prostorima, na različitim jezicima: srpskom, mađarskom, hrvatskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom, francuskom, nemačkom. Dakle, u fokusu će nam biti solo pesme, Vojvodina i višejezičnost.

M. Stajić