Dnevnik u viševekovnom selu – Dupljaja
Kad iz pravca Vršca uđete u opštinu Bela Crkva, sela kroz koja prolazite prikazuju Banat u potpuno neočekivanom stilu - skockanom i šarenom, kroz koji plovite asfaltnim meandrima koji vas vode do Deliblatske peščare.
A onda nailazite do Dupljaje, odlično pozicinirane između centara dveju opština, teritorijalno pripadajući belocrkvanskoj, iz koje stanovništvo minimalno beži i tradicionalno se bavi poljoprivredom.
- Imamo izuzetno plodno zemljište, zato ljudi i odlučuju da se bave poljoprivredom - objašnjava mladi i novoizabrani predsednik Saveta Mesne zajednice Dupljaja Miloš Milenković. - Ovde se uglavnom uzgajaju kukuruz i suncokret, a imamo i dosta stočara koji drže ovce i krave. Kažem vam, prilično nam pogodno tle za svašta nešto...
Međutim, kad su u pitanju najmlađi, kojih ima pedesetak u osnovnoj školi od prvog do četvrtog razreda, za njih nema ama baš nikakvih aktivnosti u selu, te na folklor odlaze u obližnje Jasenovo, u kom pohađaju razrede od petog do osmog, ili u centar opštine.
- Za sve što nam je potrebno, idemo u Belu Crkvu, nekad i triput dnevno - priča naš sagovornik. - Bilo bi dobro da obezbedimo neki kvalitetan sadržaj za decu, neki sport, bilo šta, samo da imaju neki hobi. Zato mi kao mesna zajednica želimo da namestimo dečje igralište u parku, to za sad planiramo. Imamo i druge planove, ali prvo da uradimo šta treba za decu, pa onda sve ostalo.
Neki od planova su izgradnja kapele na seoskom groblju, a s radovima će se početi koliko ove godine, budući da je projekat spreman, novac opredeljen, samo se čeka na izvođača. I pravoslavnu crkvu bi trebalo utegnuti, ali tu je priča malo čudna...
- Ima potrebe za sređivanjem, ali dosta dugo nismo imali popa u selu, dvadesetak godina, pa se u poslednjih pet-šest godina promenila tri ili četiri popa. Ne znam da li je do njih, ili nama niko nije odgovarao, nismo ih prihvatili, neke opravdano neke ne... Sad imamo mladog dečka i dosta je korektan, zadovoljni smo s njim, nadamo se da će osnovati porodicu sa suprugom i da će ostati tu - kaže Milenković.
Inače, u Dupljaji živi oko 700 stanovnika raspoređenih u 250 domaćinstava, u kojima se većinski govore srpski, rumunski, hrvatski i romski jezik. Kažu da nemaju mnogo praznih kuća, a i one koje čekaju na nove vlasnike, prodaju se po ceni od 15.000 evra.
Milan i Velina Sirovi žive u ugovorenom braku već 37 godina i, iako je taj ludi kamen bio pod moranje, kako kažu, trpe se, a ključ za uspešno trpljenje jesu poštovanje i tolerancija, jer ljubav je za „ove mlađe“. I upravo tako je Milan poljoprivrednik i glava porodice, a Velina šija i gospođa domaćica.
- Ruku na srce, nemamo mi pravog šefa - pojašnjava domaćin, ali akcenat stavlja na stanje u poljoprivredi koja ih daleko više muči od svih ljubavnih problema. - Da vam kažem da ne valja, onda ispadne da nam stalno nešto fali, u suštini, moglo bi da bude bolje, to je definitivno. Može da se živi, ali smo nekad živeli bolje, doduše pre deset godina sam bio mlađi, pa mi nije bilo teško kao sad. Ali, ja bih voleo, ujutru kad ustanem, da znam, da sam siguran da li će uopšte da bude pozitivne nule na kraju meseca, a ta neizvesnost, to mi se ne sviđa!
Na četrdesetak jutara uzgajaju kukuruz, sunokret i pšenicu, dok u dvorištu imaju oko 50 koka nosilja, jednu krmaču, prasiće i tri svinje od 70 kila koje će da zakolju na jesen da imaju za zamrzivač.
- Nismo mi baš toliko nezadovoljni, nije da nemamo, ali se sve više vrtimo u krug, svaštarimo, a imamo godina da nismo za jurnjavu napred - zaključuje Sirovi o surovoj realnosti.
- Ovde je najlepša lokacija na kojoj se nalazimo, tu nam je i Karaš na kom imamo plažicu i izvor veoma kvalitetne vode koja je uvek 11 stepeni hladna. A pre svega, imamo tišinu i mir, pa je i bezbednije za decu - ističe prednosti Dupljaje njen domaćin iz Mesne zajednice. - Menja se sve s razvojem tehnologije... Uvek sam planirao da ću se u budućnosti baviti poljoprivredom i to je nešto što sam stalno potencirao u školi, ali sam brzo izgubio volju sa tim. Što da budem na suncu, kad mogu u kancelariji, da imam redovna mesečna primanja umesto da gledam u nebo šta će biti, da li će biti. Dosta se sve promenilo, ljudi su se otuđili, deca se sve manje druže. Ko je ovo mogao da zamisli, ne možeš sad da zamisliš šta će biti za pet godina...
Lea Radlovački