Sandićeva kuća u Zrenjaninu potpuno se urušila

Sa rodne kuće znamenitog Zrenjaninca Aleksandra Sandića, književnika i pisara Vuka Stefanovića Karadžića, pre nekoliko godina skinuta je spomen- ploča, a oko fasade sa ulične strane postavljena je zaštitna ograda. Učinjeno je to iz bezbedonosnih razloga, a po nalogu komunalne inspekcije, jer je zaključeno da je objekat sklon padu.

Pošto u međuvremenu ništa nije učinjeno da bi se sačuvao objekat na Karađorđevom trgu, krov se potpuno urušio i sada je pitanje da li uopšte postoji mogućnost njegove obnove. Umesto spomenika kulture od velikog značaja, kuća je postala spomenik nebrige društva prema svojoj istoriji i kulturi.

Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac je svojevremeno izjavio da se o daljoj sudbini Sandićeve kuće vode konsultacije sa zrenjaninskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture, i da su moguće dve varijante rešenja.

-Jedno je obnova kuće, ako Zavod podrži takvo rešenje kao moguće, a drugo je rušenje i izrada replike rodne kuće Aleksandra Sandića. Paralelno sa tim mora da se iznađe rešenje da objekat i zemljište na kojoj se kuća nalazi pređu iz privatne u državnu svojinu. Tu na scenu stupa republika, jer Grad nema pravnog osnova da daje sredstva za tu namenu – izjavio je ranije Santovac.

Za sada, međutim, nema informacija šta je dalja sudbina kuće podignute davne 1790. godine.

Sandićeva kuća je, inače, jedan od retkih primera koji ukazuju na način građenja stambenih prostorija krajem 18. veka. Predstavlja tipičnu panonsku kuću iz vremena kada ona još ne dobija trem kao opšte obeležje i stoga ima veliki značaj u sagledavanju razvoja stambenih objekata na ovom prostoru. Građena je od naboja i imala je krov na dve vode pokriven trskom sa naglašeno isturenom strehom duž dvorišne strane.

Njen vlasnik Aleksandar Sandić (1836-1908) bio je književnik i pisar Vuka Karadžića. Studirao je pravo i slovensku filologiju u Beču. Bio je profesor gimnazije u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu i učestvovao u radu Matice srpske i Srpskog narodnog pozorišta. Preveo je desetak pozorišnih komada, proučavao staru srpsku književnost i bavio se publicistikom.

Ž. Balaban