BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: Voljom i ljubavlju do prirodnog raja

- Zaista je negujemo sa posebnom ljubavlju – istakao je Saša Bugarski, koji je, inače, i upravnik u toj zgradi. – Sami smo se organizovali, dizajnirali izgled i sadili cveće, a svako je imao po neki udeo. Sve je krenulo od tog travnjaka koji gravitira između nas i druge zgrade. Kao stanari smo se dogovorili da ja kosim, dok su oni učestvovali finansijski, kupivši kosačicu. Organizovali smo se jer “Gradsko zelenilo” nije stizalo da to redovno održava, a mi smo želeli da travnjak bude uvek uredno podšišan. Zgrade Šeksirove ulice su sa strane, pa se travnjak nalazi sa bočne strane do ulice, dok su kod ulaza u zgradu, sa obe strane stepenica, postavljene dve žardinjere, “sklepane” od paleta i ofarbane u crveno, da budu u tonu sa gelenderima. Baš smo hteli da damo taj pečat običnosti koji ide uz prirodni ambijent i tako razbijemo sivilo betona, a dobre komšinice su dale po koju biljku. Jedna je napravljena ove godine i tu smo posadili čuvarkuću, zečje uši i orlove kandže, koje ne znamo da li će se primiti. Drugu krase višegodišnje i drugo bilje.

Pored običnih žardinjera, posebnu pažnju prolaznika privlači ona impozantnog izgleda, u kojoj stare cigle, postavljene u polumesec, glume granicu, stvarajuća dva odvojena prirodna savršenstva. Sa jedne strane, uz ciglu, lepotu daju beli i crvenkasti cvetovi, ispred kojih se prostire beli tepih od ukrasnih kamenčića. Sa druge strane polumesečaste granice, cigle su ušuškane zečjim ušima, koje svojim gustim belim dlačicama na listovima daju srebrnkastu i posebnu čar. Crveni obojeni materijal, nalik otpacima od drveta, poznatiji kao malč, popunjava zemljani prostor, a sredinu crvenila ispunjavaju beli kamenčići, praveći obojeni krug, iz kog se ponosno izvija zimzelena juka.

- Deo ispred zgrade gde je ćup smo uredili kamenčićima koje smo sami doneli – priča naš sagovornik. – Nažalost, hortenzije još nisu procvetale, pa se ne može dočarati kompletna lepota vrta. Ulaz u dvorište čini jedan luk, a tik desno i levo od njega smo zasadili ruže, jer nam je plan da se isprepliću, uspinjući se ka vrhu, i da tako dobijemo romantičniji prilaz.

Travnjak je ograđen živom ogradom, koja se nije u potpunosti još raširila, ali onaj robusniji deo pravi prirodniji ambijent baštice. Tu su dve skoro posađene mlade sadnice drvenaste vrste, za što prirodniji hlad u budućnosti, uz ćup kao ukrasni motiv i zasađenu juku koja daje tračak života.

- Posadili smo i jorgovan, a divlji hibiskus je već bio, a od drveća su još prisutni brest, topola i breze, dok prostor ispred zgrade ulepšavaju jablani – ponosno će upravnik Bugarski. – Lepo je kada je predvečerje, dok hlad pravi krošnja topola. Sin i komšinica su slavili baš ovde rođendane, deca su se igrala na travi, jednostavno, ovim pokazujemo da za lepotu ne treba puno para, samo volje i ljubavi.

Može se reći da su Limanci stvorili mali seoski raj u centru urbanizovanih gradskih navika. Međ' živom ogradom, koja u maju cveta belim cvetovima, dok druga u januaru daje cvetove predivnog mirisa, ušuškana čuči drvena klupa, nudeći i prolaznicima predah od gradske vreve, dok tonu u zeleni prirodni ambijent, poneseni čarobnim savršenstvom improvizovane žardinjere, sa granicom od polumeseca.

I. Bakmaz