Ninine mustre: Vid' ove, vid' ove

Prikazana su dva para koji su gotovo identični. U donjem levom uglu je brdašce sa dvoje likova koji rukama pokazuju gore prema desnom uglu, a tamo gore su nacrtani dvoje sličnih koji stoje naopačke, na brdašcu koje je takođe naopačke. Tih dvoje od gore imaju malo drugačiji oblik glave i podsećaju na vanzemaljce. I tako oni pokazuju ispruženim rukicama jedni na druge.

Taj me prizor uvek nasmeje i često glasno izgovorim: „Vid' ove, vid' ove!“ Zamišljam u kakvim su se okolnostima oni susreli i šta li jedni o drugima misle. Podseća me taj crtež na nas ljude na ovoj našoj planeti, sklone da se čudimo jedni drugima, a zapravo smo toliko slični.

Međutim, ta čudna želja da budemo drugačiji, da smo posebni i na neki način izdvojeni, nas zaslepljuje i mi ne umemo, pa i ne želimo da uvidimo koliko su razlike među nama male i koliko smo svi u stvari isti na tako mnogo načina. Često čujem ili pročitam kako nas sopstveni ego odvaja od drugih ljudi, jer taj deo naše ličnosti funkcioniše upravo na principima odvojenosti. Jedan od razloga za to je što nas ego štiti od eventualnih spoljašnjih uticaja, te tako vremenom sve što je van nas, ego doživljava kao neku vrstu opasnosti, preispituje i apriori osuđuje, kako bi smanjio rizik da na bilo koji način budemo povređeni.

Neki teoretičari smatraju da se ego mora obuzdati i kontrolisati, jer vodi u potpuno odvajanje od drugih, a dugoročna strepnja za sopstvenu sigurnost dovodi do stresa i raznih, ponekad opasnih poremećaja. Ne verujem da protagonisti na crtežu mog ekrana spadaju u kategoriju opasnih ego manijaka, ali mi često budu podstrek za razmišljanje na tu temu.

Koliko duboko se naš ego upliće u našu percepciju ljudi i događaja oko nas? Sigurna sam da je to poprilično duboko. Isto tako sam sigurna da su naša osećanja znatno verodostojniji filteri za doživljaj stvarnosti oko nas, ali smo za njih na žalost od malena dobijali instrukcije da im ne verujemo, da ih sputavamo, jer osećanja mogu da nas dovedu u situacije da budemo povređeni. Tu na scenu stupa ego, jer on će od svega da nas odvoji i na taj način zaštiti od eventualnih povreda bilo koje vrste. On viče: „Vid' ove!“ On ocenjuje, osuđuje, kritikuje i razdvaja, pod izgovorom da nas štiti i čuva.

Došlo je vreme da prepoznamo kada se ego isuviše uživeo u svoju ulogu i da ga namerno malo maknemo sa scene. Tek kad se malo stiša on koji viče, kritikuje i upozorava, možemo okolnosti i druge ljude da pogledamo u oči i potražimo u svom osećaju odovor na pitanje da li je to što vidimo dobro za nas. Ako nam se srce otvara, osećaj topline ispunjava grudi, ako nam se usne razvuku u osmeh, onda nemamo čega da se plašimo. U svetu laži i manipulacije, jedino prepoznavanjem sopstvenih istinskih osećanja možemo da se zaštitimo. A još kad se takvi udružimo, ima da se čudimo koliko radosti možemo da stvorimo. „Vid' ove vesele, vid' ove radosne“, redovno ćemo da vičemo.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com