U radionici „Stijaković” otac Nenad i sin Dragan čuvaju oštrački zanat od zaborava

I ne samo to, o njihovim majstorskim delima je pisala i nemačka štampa, a lovačkih noževa ima svuda po svetu. Dragan kaže da je od oca Nenada učio zanat. Njegov otac je, veli, počeo da radi u “Pobedi” kao oštrač, pa je iz svega toga “izašlo” pravljenje raznih vrsta noževa, mačeva...

- Moj otac je najpre radio u firmi, pa na tavanu, da bi 2001. godine otvorio radnju u kojoj se sada nalazimo. Zapravo je 45 godina u ovom poslu. Ja sam počeo da radim sa njim 2004. godine. Oštrimo sve vrste noževa, osim brijača za brijanje i mašinica za šišanje. Otac je završio i za umetnog oštrača, to znači da može da oštri hirurške predmete. S tim u vezi smo radili za Vojnu bolnicu u Petrovaradinu, gde smo oštrili hirurške makaze, noževe za obdukciju, a za kliniku u Kamenici burgije za bušenje glave. Radimo mačeve za pripadnike Žandarmerije, za one koji idu u penziju. Reč je o staroj spskoj upotrebnoj sablji. Izradu mača radimo sa drugim majstorima. Sa kovačima, graverima...svako ima svoj deo posla. Ne bismo mogli opstati bez drugih majstora, mi smo jedna porodica - kaže Dragan.

Kada je reč o mačevima, oko 30 komada je rađeno i za masone u Novom Sadu. Noževi su, takođe, deo bogate ponude, pa su ovde: kuhinjski, lovački, buškraft ili noževi za preživljavanje... Proces izrade noževa sastoji se od nabavke materijala, potom oblikovanja sečiva, pravljenja modela, pa slanje na kaljenje... Materijale nabavljaju u Nemačkoj, ali i u Srbiji. Drška noža se, veli majstor, pravi od suvog drveta, a tu u pomoć dolaze stolari... Dakle, ponovo veza majstora koja je neraskidiva, čini svoje, kako bi proizvod bio gotov.

Vlasnik jednog takvog lovačkog noža je i direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović, a drugi, izrađen po specijalnoj naruybini, otputovao je u Afriku.

- Radili smo lovački nož za kolekconara. Čovek iz Srbije je doneo crtež tradicionalnog afričkog lovačkog noža. Mi smo mu malo smanjili dimenzije. Ručka je od jelenskog roga - pojašnjava Dragan.

Od neobičnih zahteva kaže da je radio takozvani nož tigrova kanya, sa rupom za prst koji se vrti. Ima noževa sa dijamantskom gravurom, u koju se ubacuje pozlata i to su sve stvari koje se rade po dogovoru. Turisti koji posete njihovu radnju, prilikom obilaska Petrovaradinske tvrđave, odnose noževe po celom svetu. Uglavnom tu kupuju već gotove predmete. 

Naš sagovornik kaže da nije ništa neobično što se njegova porodica bavi izradom oružja, jer je reč o vojničkoj familiji. Zapravo, njegov predak je bio general kod cara Romanova na dvoru, a njegov sin pukovnik ruske Crnomoske flote. Kada su Romanovi ubijeni, prebegli su za Srbiju, a baka je rođena u manastiru u Sremu. Deda je bio kapetan prve klase u Titovoj vojsci, otac u ratovima devedesetih, pa 2000. godine. Dragan je, takođe, bio mobilisan tokom bombardovanja. Kako su generacijama unazad i lovci u porodici Stijaković - Dragan se oprobao i u pravljenju neobičnih lustera od jelenskih rogova, o čemu je pisala i nemačka štampa.

- Radili smo 12 lustera od rogova jelena za jedan nemački restoran. Jedan od lustera bio je od jelena lopatara. Zapravo, nije bilo kopmlikovano napraviti, ali je svakako originalno, pravim i sebi jedan takav - pojašnjava Dragan.

Kaže da ima tri sina i ćerku i sigurno će se neko od njih baviti ovim zanatom.

- Sinovi vole mačeve i noževe, nadam se da će nastaviti tradiciju, jer ovo je jedan lep zanat, zanimljiv i kreativan - veli Dragan.

Od ovog zanata može da se živi, iako je pandemija uticala na obim posla, kako njima tako i drugima. Država im, kaže, dosta pomaže, što im mnogo znači.

Cene noževa variraju, zavise od načina izrade, pakovanja... a najskuplji koji je prodao bio je “težak” 60.000 dinara. Najeftiniji kuhinjski su 3.000, a lovački 6.000. U radnji su izloženi eksponati, među kojima je nož iz davne 1716. godine, pronađen u Petrovaradinu, a datira iz vremena Bitke na Vezircu. Tu je i frizerski set koji je star više od sto pedeset godina.

Slađana Aničić Ilić