Sve popularniji: Lagoto romanjolo poznatiji kao tartufar
Rasa psa koja je do pre decenije bila gotovo nepoznata kod nas, postala je jedan od najpopularnijih ljubimaca koji se može videti na novosadskim ulicama u raznim koloritima- lagoto romanjolo ili romanjolski pas, kod nas čuveniji kao pas koji pronalazi tartufe ili jednostavno tartufar.
Ovaj pas nije pogodan za čuvara, ali se zato gotovo nimalo ne linja i važi za zdravog psa, jer nisu poznata oboljenja specifična ovoj rasi, što je samo doprinelo njegovoj popularnosti.
Lagoto romanjolo je veoma drevna rasa pasa za vodu. Jedina rasa koja je zbog svog savršenog čula njuha specijalizovana za lov na tartufe. Danas se mogu sve češće pronaći kao kućni ljubimci. Idealan pas za ljude sklone alergijama, izuzetno veran svojoj porodici, odlično se slaže i sa decom. Lagoto živi oko 16 godina.
Dobar je ljubimac, voli ljude i veoma je vezan za svog vlasnika. Ima prirodni dar za traganjem i zbog njegovog izuzetnog uha savršen je za traženje tartufa. Pravi je prijatelj i veran pratilac kroz život.
Lak je za obuku i odgovara svakoj vrsti discipline. Obuka tragača za tartufe počinje već kod štenadi i traje u proseku dve godine. Ovom psu treba strog i odmeren, ali smiren „vođa čopora”. Adekvatna komunikacija čoveka sa psom osiguraće da lagoto bude poslušan i dobar ljubimac koji se odlično slaže sa drugim psima.
Prepoznatljiv je pre svega po svom specifičnom krznu, koje je nesvakidašnje kovryavo i podseća na vunu. Srednje je veličine, četvrtastog izgleda i veoma snažne građe. Prosečna visina mužjaka iznosi 43 do 48 cm, a ženke od 41 do 46 cm. Težina mužjaka se kreće od 13 do 16 kg, dok su ženke nešto lakše sa težinom od 11 do 14 kg. Javljaju se u raznim bojama i nijansama a najčešće su braonkasto-siva, oranž-bela, smeđe-bela kao i oranž. Njuška je prilično široka, nešto kraća u odnosu na lobanju. Nos je veliki sa širom otvorenim nozdrvama. Obrazi su im ravni, a oči velike i okrugle. Boja irisa može varirati od oker do boje lešnika i tamno smeđe. Uši su srednje veličine, srazmerne ostatku tela.
Lagoto je pas srednje veličine, zdepastog izgleda i veoma dobrih proporcija. Ima gustu i loknastu dlaku, vunene teksture. Može biti beo sa braon ili naranyastim tačkama, različite nijanse braon boje, ili jednobojan naranyasti.
Treba ga šišati najmanje dva puta godišnje. Na glavi pogotovo na njušci, trebalo bi dlake ručno skratiti. Ne treba ga češljati. Gotovo da se uopšte ne linja. Nije mu važno gde živi ukoliko se dovoljo šeta. Osim što mu je potrebno mnogo fizičke aktivnosti, potrebna mu je i mentalna vežba. Originalno korišćeni kao psi za vodu, nastali su početkom 16. veka na teritoriji Italije. Vode poreklo od drevne rase lovaca na patke i jedna je od retkih rasa koja je kroz vekove ostala bezmalo u potpunosti nepromenjena. Zahvaljujući putujućim trgovcima tog vremena, dosta brzo su se rasprostranili i na teritorije Francuske i Belgije. Veruje se da je upravo ova rasa predak mnogih vodenih rasa poput zlatnog retrivera, portugalskog vodenog psa i pudle. Zbog svog specifičnog vodootpornog krzna, prvobitno su korišćeni za lov na vodenu divljač u vlažnim močvarnim predelima, a danas se skoro isključivo koriste za lov na tartufe. Lagoto je u savremenom dobu jedina rasa namenjena pronalaženju tartufa, a njihova prirodna sklonost ka kopanju i izvanredno čulo sluha ih čini neprikosnovenim u tom poslu. Upravo iz ovog razloga za one koji vode računa da im vrt ili bašta budu besprekorni, ovi psi nikako nisu za njih, jer će tražiti tartufe čak i u dvorištu, te očekujte ukoliko ih ostavite same da će „preorati“ celu baštu.
Lagoto nije preterano zahtevan pas. Ukoliko mu pružite dovoljno fizičke aktivnosti i kvalitetnog druženja možete pored odličnog lovca imati i pravog vernog kućnog ljubimca. Može živeti i u stanu, ukoliko mu se omogući dovoljno i fizičke i mentalne stimulacije. Nije preporučljivo dugo ga ostavljati samog, jer u nedostatku pozitivne stimulacije može postati sklon negativnim osobinama poput preteranog lajanja, kopanja kao i griženju stvari. Iako su prvobitno namenjeni lovu, u današnje vreme se sve češće mogu pronaći u domovima kao kućni ljubimci. Ukoliko je pravilno socijalizovan dobro će se slagati i sa decom i sa drugim ljubimcima. Kao ljubimac je veoma posvećen svojoj ljudskoj porodici, brižan i nežan. Takođe, mogu biti odlični čuvari ako ih od malih nogu istrenirate da laju kada je to potrebno.
M. Stakić