SEĆANJE: ALEKSANDAR BANJAC (1976-2021) Dobri duh za klavirom

„Dragi moj talentovani i divni druže, hvala ti za plemenitost i muziku kojom si nas sve očarao”, reči su kojima se oprostio od Banjca dirigent Novosadskog big benda Fedor Vrtačnik.

Aleksandar Banjac je rođen 22. decembra 1976. Iz Paraćina je u Novi Sad došao početkom devedesetih, jer je u Srednjoj muzičkoj školi “Isidor Bajić” upisao teoretski odsek, iako je već tad sjajno svirao klavir. Njegovi se profesori sećaju da ga je krasio neverovatan sluh i osećaj za harmoniju, kao i da je bio sjajan improvizator. Školovanje će nastaviti na novosadskoj Akademiji umetnosti, gde je studirao kompoziciju u klasi Milana Mihajlovića i Slavka Šuklara, ali do diplome nije stigao jer su ga od klasike više interesovali džez i rok.

Tih je godina sa drugarima iz škole svirao u sastavu “Revir”, s kojima je snimio nekoliko demo pesama, kasnije i albume „Raskršće” i „Partenon”. Iako su često nastupali kao predgrupa bendovima poput “Bajage i instruktora”, “Hari mata Hari”, “Vampiri”, upamćene su ostale njihove svirke u “Drezveju”, gde su gotovo tri pune godine svake subote okupljali mnoštvo Novosađana.

U potonjim godinama sviraće Banjac u još nekoliko bendova, među kojima je i „Oktobar 1864”, ali će paralelno graditi karijeru vrsnog studijskog i koncertnog muzičara. U toj će ulozi sarađivati sa nizom aktera ovdašnje muzičke scene, od Zdravka Čolića i Dina Dvornika do Vlade Georgieva, Željka Joksimovića, Aleksandre Radović, Jelene Tomašević, Goce Tržan, Tanje Banjanin, Bojane Stamenov, Masima Savića. Džez i fank su takođe bili „njegova šolja čaja”, te će delovati i u Vojvođanskom omladinskom orkestru i Plesnom orkestru RTV Novi Sad, a 2003. našao se među muzičarima koji sa kompozitorom i aranžerom Fedorom Vrtačnikom osnivaju Novosadski big bend, s kojim će u proteklih 18 godina obići ceo region, odsviravši bezmalo 500 koncerata.

Na prva dva albuma NBB javlja se i kao autor i aranžer, da bi i na ovom trećem, koji je trebalo da izađe za koji mesec, potpisao nekoliko kompozicija. Takođe je bio izuzetno važan deo velikih projekata ansambla koji su realizovani u saradnji sa Operom Srpskog narodnog pozorišta - „Disko opera”, kao i „Rok opera”, s kojom je 27. maja trebalo da nastupi u čuvenoj koncertnoj dvorani „Lisinski” u Zagrebu.

Neposredan, uvek nasmejan, i na sceni i privatno, ostavio je svojim preranim odlaskom veliku prazninu ne samo u muzičkom životu Novog Sada i celog regiona. O tome svedoče i reči Amire Medunjanin: „Putuj s anđelima divni, dobri čoveče”.  

M. S.