Posle bitaka u Egiptu i Normandiji džipovi jure Fruškom gorom

Do prvog oldtajmera je on, vrstan hroničar Čortanovaca i ovog dela Srema, došao sasvim slučajno u Irigu i spasao propadanja, a posle nabavio i drugi.

- Zaista je imao istorijsko putešestvije, jer ga je 1942. u Egiptu u bici kod El Alamejna koristila britanska vojska generala Montgomerija, protiv nemačko-italijanskog afričkog korpusa slavnog stratega Romela. Kako su Nemci gubili rat i povlačili kroz Italiju, džip je išao sa jedinicama kopnom i brodom, zatekao se na kraju rata u Austriji, pa postao pomoć saveznika jugoslovenskoj vojsci, gde je rashodovan negde sedamdesetih - priča Pašić.

Neko vreme bio je posed vlasnika šljunkare u Provu na Savi, gde je Živan morao ići zbog prevoda, jer je tamo imao saobraćajnu dozvolu i neko vreme neregistrovan kraj Budve služio nekom vikendašu za odlazak u snabdevanje, a kad su mu propale kočnice dopremio ga je na Frušku goru.

- Jedne zime nije iz hladnjaka pustio vodu, pukao je blok motora i tu ostao, sused naslonio na njega kukuruzovinu i živina je u njemu nosila jaja. Kad sam postao šumar, trebalo mi je terensko vozilo, slučajno sam ga video, dovukao i sredio. Tek tad saznam da je istorijski vredan. Zahvaljujući njemu sam upoznao puno ljudi, dosta putovao i bez tih ugođaja bio bi mi mnogo siromašniji život - nostalgičan je Pašić.

Džip je u dobrom stanju, pa ga je vozikao do Bara, Sarajeva i širom bivše Juge, zatim je išao u Solnok i Pečuj u Mađarskoj, a i na mnoge skupove oldtajmera. Potom je u Novom Sadu pazario još jedan polurestauriran džip bez motora.

- Oldtajmer koji je preživeo Arfiku vozim svaki dan, kao radni džip. U njega sam zbog potrošnje ugradio dizel motor i nema dana da ga ne palim. Drugi je benzinac, služi za izložbe i “glumio” je u više filmova. On je 1944. iz Engleske prebačen brodom u Normandiju i kasnije je završio u našoj vojsci. Amerikanci su pedantno vodili serijske brojeve, pa se precizno zna kad je napravljen. Sticajem okolnosti sam u Krušedolu našao originalnu prikolicu. Čovek na njoj vukao stajnjak na njivu, ja za njim u kuću, pristao je da mu u zamenu nabavim drugu prikolicu, pa mi džip i prikolica služe i za prevoz. Prilikom druženja, od prijatelja džipadžija iz Slovenije, saznao sam da je prikolica tog tipa urađeno samo 289. Pravilo ju je više fabrika, a ova moja je jedina urađena u najmanjoj seriji na svetu - ponosno naglašava.

Na jubilej 60 godina iskrcavanja saveznika u Normandiji 2004., Živan je išao sa kolegama iz Mađarske i bio jedini je Srbin sa džipom!

- Poželeo sam da se nađem tamo, gde se u istorijskom odsudnom trenutku nalazio džip koji imam. Deset godina kasnije - 2014., oformio sam ekipu i džip opet vozao po pesku Normandije, a planiram da i 2024. opet stvorim tim, pa svako ko u svetu ima džip nek se javi - naglašava Živan. 

Živan je prezadovoljan što kad prođe kroz Novi Sad ili neko drugo mesto, nema ko se za njegovim oldatajmerom ne okrene, mada su džipovi novije proizvodnje brži i komforniji. Od svih džipadžija bivše Juge, Pašić sa svojim veteranima ima najviše pređenih kilometara. Ima još vremešnih džipova u Srbiji, ali niko toliko ne uživa u njima.

- Kao terensko vozilo je neprevaziđen, pogotovo za Frušku goru. Nije ni mnogo  skup za održavanje. Sve je pravljeno da može malo da se dotegne, zategne i namesti, a ako fali neki deo, ima replika, samo treba para. Mi džipadžije smo solidarni, a meni jedan naš Srbin iz Pariza, čim zamolim, brzo šalje šta mi treba - zahvalan mu je Pašić.   

Milorad Mitrović