REZON Lascivna logika političkog prestrojavanja
Šta ćeš ako te reči usta tvojih ulove u zamku, ako te ulove reči usta tvojih?
Ne zna se da li preostali funkcioneri DSS-a osim deklarativnog pravoslavnog zanosa, čitaju religijsku literaturu. Međutim, više je od slutnje da ova mudrost cara Solomona nije poznata Branislavu Ristivojeviću, dekanu novosadskog Pravnog fakulteta.
Citirani biblijski zapis otkriva istinu o najlascivnijem veleobrtu na političkoj sceni Vojvodine, koji je ostao u senci problema s izborom rektora Novosadskog univerziteta. Nekadašnji pripadnik tvrdog krila Demokratske stranke Srbije, i jedan od glavni boraca protiv autnomije Vojvodine, naročito u oblasti obrazovanja, Branislav Ristivojević je, kao dekan Pravnog fakuleteta poslao apel javnosti, u kome se postavio kao tvrđi autonomaš od Nenada Čanka.
Nekadašnji okoreli centralista, sada, između ostalog, tvrdi da Ministarstvo prosvete nema prava niti mogućnost da se meša u odluke pokrajinske administracije. Kad se raskopča njegovo specifično značenje, Ristivojevićev apel o odbani autonomije Vojvodine, ide u smeru pozicija koje su od 2008. do 2016. godine zastupali Bojan Pajtić i Nenad Čanak - stvaranju državnosti Vojvodine! Ristivojević tvrdi da Ministartvo nauke i prosvete sprovođenjem inspekcijskog i upravnog nadzora, kao Ustavom i zakonom definisanih funkcija, grubo krši autonomiju pokrajine i autonomiju univerziteta.
Kroz partikularno tumačenje pravnih argumenata, nastojeći da istinu liši njenog autoriteta, Ristivojević delimično citira Zakon o visokom obrazovanju, koji propisuje da autonomija univerziteta “podrazumeva pravo“ na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom. U apelu takođe piše i da “poslove inspekcijskog nadzora nad radom visokoškolskih ustanova na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrđene članom 10. i članom 15. st. 1. i 2. ovog zakona, kao poverene, preko svojih organa obavlja Autonomna pokrajina Vojvodina“. Iz čega se izvlači zaključak da “to znači da su poslovi prosvetne inspekcije koji se odnose na izbor dekana i rektora u isključivoj nadležnosti AP Vojvodine, odnosno Prosvetne inspekcije Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-tehnološki razvoj“.
Apel Prvnog fakulteta je dokument bez doslednog utemeljenja u pravu. Visoko obrazovanje nije, kako se to krivotvori u apelu Pravnog fakulteta, izvorna, već poverena nadležnost pokrajine. I zato tvrdnje Pravnog fakulteta ne predstaljaju precizno naučno tumačenje.
Na osnovu Ustava iz 2006. godine, koji je predložio DŠ, čiji je Ristivojević bio funkcioner, donet je set zakona među kojima je izuzetno važan Zakon o državnoj upravi. U članu 71, Zakon kaže da “ministarstva prate ustavnost i zakonitost odluka koje donesu autonomne pokrajine u svom delokrugu.” Zatim, u članu 72, “ministarstva vrše nadzor nad izvršavanjem opštih akata autonomne pokrajine donesenim u njenom delokrugu“, i u članu 73, koji je za tumačenje pravne i logične valjanosti “apela“ posebno važan, decidno stoji: “pri nadzoru nad radom organa autonomne pokrajine u vršenju poverenih poslova državne uprave, organi državne uprave imaju sva opšta i posebna ovlašćenja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovlašćenja.”
Dakle, prema Ustavu i zakonima Srbije, Republika u oblasti poverenih poslova može da obavlja kontrolu nad radom pokrajinskih organa. A svaki student prava zna da povereni poslovi zadržavaju karakter republičke nadležnosti, i da ih republika ne samo može kontrolisati, nego i oduzeti pokrajini, odnosno vratiti u svoju nadležnost.
Jasno je. U Ristivojevićevom apelu se, osporavanje prava države da vrši inspekcijski i upravni nadzor, pojavljuje kao lozinka dvoličnosti. Tvrdnja da je autonomija neograničen pravni entitet predstavlja pokušaj obmane. Pokušaj da se na zaobilazan način oduzme autoritet istini. U apelu se citiraju samo delovi zakona, za koje se smatra da idu u prilog grupaciji koja stoji iza jednog kandidata za rektora.
Kako je došlo do evolucije Ristivojevićeve pravne doktrine? Zašto danas Ristivojević i Pravni fakultet partikularni interes nude kao konačnu viziju istine? Da li je antiautonomaš postao žrtva sopstvene nedoslednosti? Je li zaista reč o suprotstavljenim političkim ambicijama, ili je Ristivojević oduvek bio samo deklarativni borac protiv autonomije Vojvodine, koji nije sasvim slučajno i preko noći obuo autonomaške cipele? Da li je u pitanju samo usputna podrška iznuđena ogromnim novcem za “naučne“ projekte Pravnog fakulteta, obezbeđenim iz rezerve pokrajinskog buyeta? Ili, možda u dubokoj senci ovog slučaja, postoji i trgovina jabukama, kao neprikosnovena moneta skrivene moći, koja kontroliše procedure kandidature jednog, favorizovanog kandidata?
Manipulacija procedurama, ima svoju dugu, i zamršenu političku predistoriju. Unutar zaboravljenih događaja, mogu se pronaći dokazi da uprkos očiglednoj nedoslednosti, Ristivojevićev autonomaški istup, nije previd. Niti je slučajnost. Iza apsurdnog isticanja pogrešnog cilja kao moralne superiornosti, stoji opsežan i zamršeni sistem političkih odnosa i tajnih veza. U njima se sreću Ristivojević i Bojan Pajtić. Reč je o vremenu kada je Pajtić, koji se sada nudi za pregovarača o novim izbornim pravilima, pokušavao da od Vojvodine napravi državu u državi, donošenjem Zakona o nadležnostima i Statuta pokrajine.
U arhivi Građanskog lista, koji sam uređivao, našao sam seriju tekstova iz 2009, 2010, i 2011. godine, o borbi da se na Ustavnom sudu dokaže da Pajtić od Vojvodine pravi državu i da visoko obrazovanje spada u isključivu nadležnost Republike Srbije. Na kraju, Ustavni sud je 10. jula 2012. godine, nakon održane tri pripremne sednice i dve javne rasprave, utvrdio da su između brojnih drugih, neustavne i odredbe kojima se AP Vojvodini prenose nadležnosti u oblastima koje nisu predviđene Ustavom, kao što su nauka i tehnološki razvoj. Sud je takođe ocenio da su pojedinim odredbama Zakona autonomnoj pokrajini prenete nadležnosti koje mogu biti isključivo u ingerenciji Vlade kao nosioca izvršne vlasti – vođenje politike u određenoj oblasti društvenog života, donošenje propisa za izvršavanje zakona umesto nadležnog republičkog organa, te je stoga utvrđena neustavnost i ovih odredaba.
Ristivojević stupa na scenu nakon što je je Pajtićevoj vladi naloženo je da formira radnu grupu da Statut uskladi sa ustavom i zakonom. Ristivojević postaje član te radne grupe 2012. godine, kao predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a sa zadatkom da na sednici statutarne komisije glasa protiv novog Statuta. Ideja je bila da se 2012. izazove kriza pokrajinske vlade i pad Pajtića i Demokratske stranke s vlasti. Međutim, Ristivojević je umesto da glasa protiv, napustio odlučujuću sednicu statutarnog saveta. Navodno nije želeo “da svojim prisustvom da legitimitet lošem nacrtu teksta Statuta“. Novi Statut je relativno glatko izglasan. Politički analitičai i pravnici tvrdili su tada da je na ovaj način Pajtiću omogućeno da se izvuče iz “statutarne krize“, i produži vladavinu do 2016. godine.
Postavlja se pitanje zašto se Ristivojević i Pravni fakultet javljaju ne kao advokat prava nego kao zastupnici jednog kandidata. Kao pi-ar jedne ambicije. Veruje se da Pravni fakultet ima nesumnjivi autoritet u tumačenju propisa, i da će njegovo mišljenje i stavove slepo slediti i drugi fakulteti Novosadskog univerziteta. Međutim, desilo se da Fakultet tehničkih nauka, koji ima više studenata i profesora nego svi ostali fakulteti zajedno, ima drugačije mišljenje. FTN je podržao drugog kandidata.
Dok se očekuju rezultati
inspekcijskih i upravnih procedura, u međuvremenu su promenjeni neki članovi Saveta Univerziteta, što je izazvalo novu političku reakciju Pravnog fakulteta. Ristivojević je preko “objektivne“ televizije N1, ponovio svoje tvrdnje u “neustavnom“ i “nezakonitom“ mešanju u autonomiju univerziteta i autonomiju Vojvodine.
Problem s istinom je što je ona uvek negde zapisana, i što može da pokvari i najfiniju manipulaciju. Pošto svoje sećanje ne čuvam na Guglu, već na staromodan način, u papirnoj formi, našao sam zanimljiv podatak. Pre šest godina, 25. marta 2015. godine, nekoliko dana pre tadašnjih izbora za rektora na kojima je kandidat bio Dušan Nikolić s Pravnog fakuluteta, takođe je smenjen jedan član Saveta Univerziteta. Da bi se osigurao izbor novog rektora, Marka Eraka je smenila Skupština Vojvodine na predlog Pokrajinske vlade, čiji je predsednik bio profesor Pravnog fakulteta Bojan Pajtić. Umesto Eraka u Savet je izabran profesor Pravnog fakulteta Svetozar Čiplić.
Ni Pravnom fakultetu, a ni profesoru Ristivojeviću, koji je i tada bio pokrajinski poslanik, to nije smetalo! Zbog uplitanja u autonomiju Univerziteta tada je protestovao FTN, čiji je profesor Borovec bio protivkandidat Nikoliću! Istorija se ponavlja, ali su sada uloge obrnute.
Milorad Bojović
(Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću)