Srđan Olman, stendap komičar: Slatko i gorko, zajedno

Novi šou nosioca titule “Najbolji komičar Srbije” iz 2014. godine, inspirisan je koronom, ali na zdrav način, jer humor ojačava imunitet. Olman je, inače, ponosni “vlasnik” i svojevrsnih predstava “Severno ledeni humor” i “Pravda za Olmana”...

Otkud vi u stendapu, šta vas je privuklo toj formi, kako ste otkrili svoj talenat i našli se u takoreći mešavini sveta pozorišta, književnosti i šou biznisa?

- Izražavanje kroz stendap se slučajno dogodilo (ili ništa nije slučajno u životu). Još kao srednjoškolac sam obožavao da gledam Đorđa Balaševića, kako fenomenalno koristi humor za kazivanje raznih socijalno-društvenih pojava ili problema i maštao da jednog dana i ja na sličan način zasmejavam publiku. Pošto sam završio novinarstvo i radio osam godina na lokalnoj televiziji u Subotici, već tu sam počeo, kroz svoje autorske emisije, da koristim humor kao moj lični pečat, što mi je, kažu ljudi, i uspevalo. Moj humor jedino nisu razumeli ljudi zaposleni u finansijama pa sam tako posle dugih osam godina odlučio da odem sa televizije. Međutim, godinu dana pre otkaza, kao novinar sam išao da izveštavam sa pres konferencije gde je jedna beogradska produkcija najavljivala takmičenje u stend-ap komediji po gradovima. S obzirom na to da je u Subotici bilo malo prijavljenih, kolege su me nagovorile da budem jedan od kandidata. Kao najbolji od malo kandidata (što i nije neki uspeh) otišao sam u Beograd na završnicu takmičenja gde je bilo 50 kandidata iz svih krajeva Srbije. Nakon tri nedelje radionica o komediji, nastupa i drugih propratnih dešavanja, ja sam pobedio i proglašen sam za “Najboljeg komičara”, ne zato što sam to bio stvarno, nego se tako zvala emisija. Nakon toga počinjem malo više da se zanimam za ovu vrstu komedije. Teško je u malo karaktera opisati šta sam sve prošao do sada, ali pokušaću ovako: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija, Mađarska, Austrija, Nemačka, Švajcarska, Kanada. To su zemlje u koji sam nasmejavao ljude, uglavnom na našem jeziku, osim u Mađarskoj na engleskom, zemlje gde sam stekao mnogo prijatelja kod kojih sam uvek dobrodošao i to su zemlje gde sam se više puta vraćao! Stend-ap je obogatio moju dušu, ali i ceo moj život. To nije posao, to je poziv.

Pošto je stendap američki izum, kako to ljudi percipiraju u Srbiji, u Evropi?

- Stendap komedija definitivno nije nešto što karakteriše srpsku kulturu i kao takva mislim da nikada neće biti opštenarodno prihvaćena. Ona je kao bluz. Kvalitetna, ali ne za svačije uši. I tako treba da ostane. Ona kod nas nikada neće biti mejnstrim kao što su turbo-folkeri, starlete, učesnici rijalitija i ostali. I dok je tako, znači da dobro radimo, iako se ne bismo buli da nas mediji malo više promovišu. Naravno da postoje ljudi u Srbiji koji vole ovaj vid, pre svega zabave, a onda i kritike. Ko god je informatički pismen i zna da koristi internet u prave svrhe, upoznao se sa ovom vrstom komedije još pre stvaranja srpske stend-ap scene (kao i sami komičari). I to su ti ljudi koji žele da dođu da nas slušaju. To su ti ljudi koji žele kod sebe da organizuju stend-ap. Sada, posle više od deset godina otkako postoji scena, kako u Srbiji, tako i u zemljama regiona, mnogo je lakše baviti se stend-apom. Iza nas je mnogo velikih festivala, mnogo putovanja i nastupa. Ono što mi je drago jeste da publika iz regiona nekako najbolje ocene daje upravo srpskim komičarima, šta znam, kažu da smo najduhovitiji. Ja ću im verovati. Iako i naše komšije imaju nekoliko veoma kvalitetnih komičara. E sad, kako ljudi percipiraju stend-ap, to zavisi od njih samih. Neko ne zna ni da izgovori ono čime se bavimo, a kamoli da nas razume, a za nekoga smo retka svetla tačka u ovom vremenu. Najslađe mi je kada nekoga ko se gnuša na pomisao da ga neko nasmejava na silu preobratimo jednim nastupom, pa ga privolimo za ceo život. Ono što mi nije najslađe, jeste što smo slabo prepoznati od strane medija. Da je bar konkurencija jaka, pa da se i ne zapitaš, ali sisači vazduha, prazne i usijane glave, oteraše sve one koji bi možda imali nešto i da kažu. Ne mora biti čak ni pametno, eto nek bude samo prijatno duhovito.

Po čemu su specifični i izazovni vaši komadi?

- Stendap je uglavnom izazovan, jer je istinit. Ne u smislu svake reči koju komičar izgovori, ali je istinit u smislu konteksta. To nije predstava da umetnik izvodi tuđi tekst i pokušava da ga interpretira kroz neki lik. To je ona sam! On je lik! Prvog aprila će ispred vas biti ogoljen Srđan Olman, koji će vam pričati kako on preživaljava ovo vreme kada je ođednom morao da ostane zatvoren u stanu, bez prihoda, bez druženja, bez putovanja i kontakta sa drugim ljudima, sa sve medijima i različitim informacijama koji ti pune hard disk, bespotrebno. Kada ovaj nastup ne bi bio prožet humorom, to bi bila tužna priča jednog čoveka i ništa više od toga. Ali dodati tome začin “humor” koji podrazumeva karikiranje, ironiju, sarkazam i ismevanje samog sebe u tim situacjima, tada dobijate stendap komediju, gde ljudi ni ne primete da vi pričate vašu tužnu priču, nego odlaze kući nasmejani, a bilo bi lepo i sa mišlju “tačno je rekao tako kako jeste”.

Zapravo je jako teško biti smešan. Koji su zahtevi, u smislu originalnosti, autentičnosti, izvedbenih tehnika i moći, u tom poslu komedijanta?

- Svaki dokazani komičar već poseduje taj humor, valjda od rođenja, ne znam. Tu frazu „jako je teško biti duhovit” mi baš ne percipiramo tako. Meni bi mnogo teže bilo da budem arhitekta. Ne biste voleli da živite u zgradi koju sam ja projektovao. Biti humorističan je nama nekako prirodno, ali napisati dobrih sat i po komedije, e tu već moraš malo više da se potrudiš. Nije dovoljno da si najduhovitiji u društvu. Često boli glava, često mislite da ste izgubili smisao za humor, često pomislite da više nemate tema o kojima bi ste pričali. A onda se neka čakra otvori i posle tri meseca kuckanja i brisanja u vordu, za nekoliko dana “na papiru” imate kostur koji polako počinje da liči na vaš novi stend-ap šou. A onda radite na njemu. Dopunjujete, kratite, probate pred publikom, pa opet kratite, improvizujete na bini, pa posle dopišete i sve tako dok ne budete i vi i publika zadovoljni. Ono što jeste lepota stend-ap komedije je to što je svaki komičar autentičan. I to je upravo ono što svakoga od nas krasi. Mi pričamo o istim temama, ali svako iz svog ugla. Tehniku pisanja savladaš jednom i onda je prosto znaš. Kao kada naučiš da voziš auto. Ali, ne postaje svako Hakinen. Da li ćeš postati on to zavisi od mnogo drugih stvari, koje imaš ili nemaš. Zavisi od tvoje persone. Od toga koliko tvoj humor ljudima prija i od toga kako te ljudi doživljavaju.   

Igor Burić