Podela BiH bi dovela u pitanje bezbednost i stabilnost regiona
BEOGRAD: Spekulacije da je slovenački premijer Janez Janša u Brisel poslao neslužbeni dokument o navodnom mirnom razlazu BiH, koje je Janša inače demantovao, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević vidi kao probni balon uz ocenu da bi "u najmanju ruku" bilo neobično da slovenački premijer izađe sa tako nečim u situaciji kada se to ne podudara sa transatlantskim interesima.
Milivojević kaže za Tanjug da se takva mogućnost promene granica ne uklapa u transatlantski koncept, prema kom je moguće verifikovati nove granice na Balkanu, ali samo ne one koje podrazumevaju Srbiju bez Kosova i Metohije.
"To je koncept od kojeg oni ne odustaju i koji podrazumeva apsolutnu zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH", kaže Milivojević.
Navodeći da je bilo i spekulacija vezanih za nove granice po etničkom principu, Milivojević kaže da se to pokazalo takođe kao nešto što ne bi išlo u prilog miru i stabilnosti i što bi dovelo u pitanje i više od granica bivše Jugoslavije.
Kao primer za to navodi eventualno "veliku" Albaniju i kaže da bi to dovelo u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet i Srbije, i Grčke, Severne Makedonije, Crne Gore, a to je nešto što ne odgovara ni NATO-u, ni EU.
Podela BiH bi dovela u pitanje bezbednost i stabilnost u regionu imajući u vidu stav bošnjačke strane jer bi se napravile velika Hrvatska i velika Srbija, kaže Milivojević i dodaje da bi se otvorila mnoga pitanja u situaciji kada su već mnoga pitanja ostala nerešena.
"Otvorila bi se mnoga pitanja u situaciji kada su neka već otvorena, kada ni ove granice nisu utvrđene, kada ni kosovsko pitanje nije rešeno i kada ne postoji mogućnost da Srbija prihvati priznanje kosovske nezavisnosti. U toj situaciji teško da bi tako nešto moglo da odgovara", navodi nekadašnji diplomata.
Milivojević napominje da nema jasne potvrde da je Janša i uradio tako nešto i podseća da se Ambasada SAD u BiH već oglasila po tom pitanju ističući da je za Ameriku BiH jedinstvena celina i da se drže Dejtonskog sporazuma.
Takođe, postoji i demant ili, kako kaže Milivojević, makar "ograda" od toga iz kabineta slovenačkog predsednika Boruta Pahora koji je to demantovao tako što je rekao da nije upoznat sa tim.
"Ti demanti su činjenice", kaže Milivojević i napominje da slovenački premijer ima motiv da testira reakcije na tu priču u regionu jer predstoji slovenačko predsedavanje EU od 1. jula, ali i zbog unutrašnjih problema u Sloveniji, gde kohabitacija ne funkcioniše na najbolji način.
"Očigledno je da Slovenija ima ambiciju da preko različitih mehanizama bude koordinator u regionu imajući u vidu značaj regiona za EU i želju Slovenije da i na taj način afirmiše svoju poziciju. Isto važi i za premijera Janšu. Da li je ovo o čemu se govori najbolji način za to, ja nisam u to potpuno uveren", kaže Milivojević.
Kada je reč o Srbiji, njoj ne odgovara otvaranje tog pitanja na takav način, ističe Milivojević i kaže da Srbija stoji iza poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i Crne Gore i BiH, ali u isto vreme insistira da se poštuje i njen suverenitet i teritorijalni integritet na toj principijelnoj osnovi.
"Preko te teze o velikoj Srbiji se otvara pritisak na Srbiju da se proglasi krivom za situaciju u regionu i da se na nju vrši pritisak da pristajanjem na neke modele, na ono što je u interesu transatlantske zajednice, praktično odblokira proces koji ne može da se završi, a koji ide u prilog stavu da se prizna nezavisnost Kosova", zaključio je Milivojević.