Ksenija Jovanović o novoj emisiji „Moja priča” na RTV: Verujem u sadržaj, a ne u pakovanje

Najavili ste da će vam gosti biti „ljudi koji znaju odgovor na pitanje kako da svoje živote učine vrednim pamćenja”. Da li je ova emisija konačno „vaša priča” i koga ćete sve ugostiti?

- Ova emisija je u suštini bitna stanica na putu ka „mojoj priči” koja podrazumeva odsustvo kamera, pogled na more i radio...da se vratim u realnost - ovo je format - razgovor jedan na jedan za koji sam se kroz dosadašnji rad pripremala zanatski, ali i srcem. Naučila sam da vodim razgovore po utvrđenom šablonu, očekivana pitanja/odgovore, opšta mesta, pažljivo slušati sagovornika i razgovarati. To je suština ove TV priče. Crtice iz života i razmišljanja su samo postavka - priča se nametne sama. U ovoj emisiji pojaviće se ljudi različitih profesija, razmišljanja, ali jedno im je zajedničko - oni žive svoje priče. A to je neprocenjivo.

Koji su to detalji iz vašeg života koji ga čine dragocenim?

- Sunčana jutra, posao koji radiš i srcem, biti mama Teodori i Dimitriju. 

Za sve kolege koji postaju popularni preko noći i pojavljuju se na radiju i televiziji bez časova dikcije kao elementarne pripreme, zamolila bih vas da prepričate svoj put koji je počeo još u osnovnoj školi preko Omladinske redakcije, pa Trećeg kanala, NS plusa i nezaboravne Stotke?

- Od najranijeg detinjstva javio se talenat za  recitovanje, nastupe i izražajnost u govoru koji su nastavnici podržali i usmerili na pravi način. Imala sam sreće da se sve dešavalo postepeno, ali i u kontinuitetu, korak po korak. Rad na radiju i televiziji počeo je od osnovnih žanrova. Od prve ankete, reportaže do autorske emisije trebalo je da prođe mnogo vremena.

 Deluje da ste uvek bili deo eksperimentalnih i novih redakcija, što bi u današnje vreme bile društvene mreže ili je to neka potpuno druga priča u kojoj se ne pronalazite?

- Da,tako ispada.To je izgleda „moja priča” - biti deo tima koji je uspešno izveo sve te TV i radio eksprimente je privilegija. Iskreno, iako društvene mreže prosto nameću svakodnevnu prisutnost, nekako me ta vrsta komunikacije ne ispunjava (svratim ponekad, mahnem i to je to).

Pričali ste o parališućoj tremi koju ste imali prilikom prvog živog nastupa, da li je trema i danas prisutna u nekoj meri i da li zavisi i od gosta ili vrste emisije?

- Ne, ta vrsta treme je nestala još tog dana kada sam začarano zurila u objektiv kamere prvi put. Ostala je samo, kako sam je krstila, kreativna nervoza koja se pretvori u potpunu koncentraciju i posvećenost u trenutku kada emisija počne. I to vrlo retko može da poremeti gost ili tema.

Priča se da je jedan profesor na katedri za Žurnalistiku studentima, koji su poželeli da budu voditelji rijaliti emisija, preporučio da novac za studiranje preusmere na plastične operacije, koliko je danas izgled postao primarni kriterijum za TV lice?

- Profesor je sve objasnio. Danas više nisam sigurna šta je riajiliti emisija, a šta nije? Izgled valjda onda logično ide u paketu prethodno izrečenog ali ja ipak verujem u sadržaj, a ne u pakovanje. Mislim da i publika to prepozna i ceni, malobrojna, ali prava.

Prošli ste brojne smene u medijima koje uvek prate političke promene, da li ste ikada bili na životnoj prekretnici kada ste razmišljali da se preusmerite na neku manje stresnu ili isplativiju profesiju?

- Sa NS sam otišla kada mi je tadašnji urednik saopštio da ne moram više dolaziti na posao i te godine su bile presudne za mene kao TV lice, ne svojom voljom i izborom. Bila sam razočarani honorarac i želela da sve što sam imala s medijima zaboravim što pre. A onda se desio poziv - audicija za voditelja nove radio stanice - radio Stotke. Nisam odolela. Dobro je što nisam.

Šta vaše profesionalno oko vidi kao glavni problem današnjih medija, a šta je velika prednost novog vremena za našu profesiju?

- Osnovni problemi su površnost, odsustvo odgovornosti za izrečeno/napisano, a prednost je tehnološka superiornost u odnosu na prošlo vreme.

S. Milanović