Izložba povodom 50 godina Memorijala umetnika u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog: Likovi i ličnosti

Projekat je, pored izložbe, čiji je autor Marta Đarmati, obuhvatio i realizaciju monografske publikacije o Memorijalu, kao i interaktivne aplikacije za decu i mlade pod nazivom Soba umetnika.

Izložbu je otvorio Radovan Jokić, pomoćnik ministra kulture i informisanja Republike Srbije za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije, naglašavajući da je u pitanju vrlo kompleksan projekat, ali da je tim Spomen-zbirke uspeo da na izvanredan način predoči kako građu i dokumentaciju tako i sama umetnička dela. Uspeli su da odaberu one „komadiće koji nedostaju“ da bi doživljaj umetnosti bio potpun i zaista van vremena. Kada pogledate ovu izložbu imaćete potpuno novi doživljaj kompleksnog vremena u kome su delovali naši najznačajniji umetnici, rekao je Jokić. Po njegovim rečima, izuzetno je komplikovano uvesti građu i dokumentaciju i složiti konstrukciju koja mora biti logična. Na ovoj postavci, kako je naglasio, vidi se odnos države prema svojim vrednostima i kulturnom nasleđu i obezbeđivanju kontinuiteta u onome što se zove kulturno blago. Ako se uzme period od početka šezdesetih do sedamdesetih godina, taj odnos je bio iznaredan jer su aktuelni umetnici ulazili u zbirke i muzeje i to je bio način razumevanja, poštovanja i obezbeđivanja konkunuiteta, ali po njemu, taj proces je prekinut i nema više tu snagu i podršku i ubuduće će se to osetiti. Način na koji je ova izložba postavljena je, kako je rekao Jokić, primer za sve kulturne delatnike da u ovom trenutku moraju brinuti ne samo o prikupljenoj građi nego i onome što će sutra neko proučavati i puniti prostore za budućnost uz razumevanje aktuelnog momenta.

Memorijal umetnika nastao je po ideji samog darodavca zbirke, a publici je prvi put predstavljen u oktobru 1971. Zamišljen je kao postavka portreta, autoportreta i dokumentarnog materijala, posvećena stvaraocima umetničkih dela zastupljenim u kolekciji Pavla Beljanskog. Po rečima mr Milane Kvas, upravnice Spomen-zbirke, Memorijal umetnika istovremeno predstavlja i priču o akvizicijama ove institucije jer na taj način muzejski fond se konstantno uvećavao tokom ovih šest decenija, putem poklona ili otkupa i sada ima bogatu kolekciju od preko 4.000 predmeta i likovnu zbirku sa 900 dela koji su osnova postavke memorijala.

Godinama jubijela Spomen-zbirke biće obeležena nizom programa. Šest decenija od otvaranja muzeja za javnost na jesen će biti obeleženo izložbom o arhitekturi njene zgrade i projektantu, istaknutom arhitekti Ivi Kurtoviću. profesoru na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i slikaru. U pitanju je bio važan događaj u istoriji jugoslovenske muzeologije i arhitekture jer je to prvo namenski podignuto zdanje za jednu umetničku kolekciju. Izložba će približiti Kurtovićevo delo brojnim arhivskim materijalom u vidu izjava savremenika, ilustracija iz štampe, ali i vrednim fotografijama. Izložba „Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog“, autorke Jasmine Jakšić Subić, gostovaće tokom leta u Galeriji SANU u Beogradu. Među najavljenim programima su već tradicionalne manifestacije „Muzeji za 10“ koja se ove godine održava pod sloganom „Budućnost muzeja: nove ideje, nove prakse“, i Leto na Trgu galerija. Godina jubileja biće upotpunjena i ciklusom predavanja kustosa „Iz muzejske riznice“. Muzej kao mesto učenja je jedna od ideja vodilja u kreiranju programskih aktivnosti Spomen-zbirke. I u 2021. podsticanje publike za usvajanje muzejskih sadržaja nastaviće se kroz unapređenje edukativnih aktivnosti. Ove godine započinje i fazna adaptacija zgrade.

Ova izložba je prvi put u okviru iste postavke prikazala portrete ili autoportrete svih trideset i pet umetnika čija su dela zastupljena u kolekciji Beljanskog u raznovrsnim tehnikama (uljane slike, skulpture, crteži, grafike, karikature itd) kao i druga umetnička dela i predmete, sa idejom da se posetiocima približe njihovi likovi, ličnosti, stvaralaštvo i svakodnevni život. Povodom jubileja objavljena je i monografska publikacija posvećana Memorijalu sa autorskim studijama Marte Đarmati, Jasmine Jakšić Subić, kustosa Spomen-zbirke i dr Ane Ereš, naučnog saradnika na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Rad na ovom projektu započet je prošle godine proučavanjem arhive (nabavka predmeta, računi, dopisi, prepisk sa umetnicima) koja se čuva u Spomen-zbrici, portreta i autoportreta iz kolekcije i načina kako se ideja Memorijala umetnika razvijala tokom vremena, navodi Marta Đarmati. Memorijal danas ne izgleda kao pre pet decenija, jer obuhvata i istraživački, kustoski rad, ali i izlagačku delatnost Spomen-zbirke koja je uvek posvećena umetnicima iz kolekcije, vremenu u kome su oni živeli i stvarali i njihovim ličnim vezama sa kolekcionarom Pavlom Beljanskim. Prema konceptu Marte Đarmati svaki umetnik je na ovoj izložbi dobio je svoj kutak. Postavka je podeljena na četiri segmenta, uvodni deo prikazuje veze Beljanskog i autora iz kolekcije, sama prostorija Memorijala posvećena je umetnicima prve generacije srpske moderne, našim impresionistima, u sledećoj su autoportreti, a poslednji segment čine portreti koje povezuju prijateljske veze između umetnika. Poseban odeljak namenjen je deci kojoj će biti dostupan kompjuter sa novom interaktivnom edukativnom aplikacijom.

Tokom trajanja izložbe, koja ima oko 80 dela, smenjivaće se i tri kamerne postavke (u maju, junu i julu), kojima će se istaći nove akvizicije muzeja, ukazati na značaj čina darodavstva i istovremeno, kroz porogramske sadržaje, biće istaknuto koje je vredne poklone Spomen-zbirka dobijala tokom svoje istorije duge šest decenija. Prošle godine recimo Spomen-zbirka dobila je 130 eksponata iz zaostavštine slikarke Ljubice Cuce Sokić, slike, crteže, ali i lične predmete koji će biti predstavljeni na jednoj od kamernih postavki. Izložba će moći da se pogleda do 1. avgusta.

N. Popov