Sve ulice u Šangaju biće asfaltirane, a fudbalski klub obnovljen

Počelo se graditi krajem 19. veka, a podatak da je nazvan po istomenom lokalnom bifeu, koji je sagradio Tihomir Brančić, gotovo je za neverovati, a možda i jedini takav slučaj, bar na Balkanu. Čak je između dva svetska rata selo bilo nazvano po vlasniku - Brančićevo naselje.

U prošlosti je prostor na kom se nalazi Šangaj bila ada, odnosno Ratno ostrvo, a sve do prve polovine 18. veka pripadalo je Sremu i bilo je celina s Petrovaradinom. Nakon što je izgrađena Petrovaradinska tvrđava, matica Dunava je promenila tok, te je postepeno došlo do zaronjavanja bivšeg korita, usled čega se Ratno ostrvo spojilo sa kopnom na bačkoj strani. Stari Šangaj je 1940. godine imao 150 kuća, ali usled problema s poplavama, Gradska uprava je odlučila da stanovnici treba da se presele na Klisu i Slanu Baru, pa je 1941. godine bilo svega pedesetak kuća.

Naselje oživljava nakon 1957. godine, kad je doneta odluka da se u blizini izgradi Žeželjev most i mlinsko-industrijski kompleks “Danubijus“, što je podrazumevalo i izmeštanje korita kanala Dunav - Tisa - Dunav. Ratno ostrvo (Šangaj) tada je izmešteno na „privremenu“ lokaciju, gde se i danas nalazi.

Na zboru građana 1961. godine, izglasano da se zvanično zove opštepoznatim imenom u narodu - Šangaj, a 1974. godine postao je trideseta novosadska mesna zajednica. Četvorogodišnja osnovna škola otvorena je 1961. godine, a polovinom šezdesetih godina i Društveni dom. Nova školska zgrada podignuta je 1969. godine, dok je u staroj otvorena ambulanta. Tokom NATO bombardovanja 1999, Šangaj je pretpeo znatna razaranja i veliku ekološku štetu, jer se našao u blizini strateški važnih tačaka: Rafinerije, Termoelektrane i Žeželjevog mosta.

Prema rečima predsednika Mesne zajednice Šangaj Nenada Miljevića, nakon svega, život je nastavio da teče, pa prema popisu stanovništva iz 2010. godina, u tom naselju živi ono 1.800 stanovnika, a mnogi su zaposleni u fabrikama “Lir” i “Aptiv”.

- Šangaj ima obdanište, školu, pravoslavnu crkvu, ambulantu, pijacu, prodavnice, a 2010. godine je otvorena i prva romska biblioteka u Srbiji, koja deluje kao ogranak novosadske gradske biblioteke - kaže Miljević. - Predhodnih godina, asfaltirane su tri ulice, a ove godine ćemo uraditi preostalih pet, što znači da će svi sokaci biti uređeni. Možda nekima to deluje beznačajno, ali treba imati na umu da smo mi mala mesna zajednica, zbog čega se više moramo oslanjati na pomoć Grada.

Kako kaže Miljević, Sportsko društvo “Jedinstvo“ osnovano je 1959. godine, a u okviru društva deluje i Fudbalski klub „Jedinstvo“ koji je nekoliko puta bio prvak novosadske lige.

- Poslednji veliki angažman je obnova fudbalskog terena, koji je bio zapušten. Nakon sedam godina, veliki broj Šangajaca pridružilo se akciji, te je popravljena ograda - kazao je naš sagovornik i dodao da je, u saradnji sa Gradskim zelenilom, u okolini posađeno drveće. - Trenutno nema ni jedan aktivan sportski klub u naselju, pa građani imaju na raspolaganju samo teretanu na otvorenom, a deca parkić i betonsko igralište za mali fudbal u sklopu škole. Zbog toga je izuzetno važno da oživimo fudbalski klub, kako bi animirali mlade i, ko zna, možda otkrili talente. Svi papiri su pripremljeni, pa se nadamo se da će od sledeće godine klub početi da radi.

Bibliotečki ogranak “Trifun Dimić” u Šangaju ima oko 250 korisnika, od čega je 90 odsto dece, prva je romska biblioteka na Balkanu. Izdvaja se po inkluzivnom radu, pa se akcenat stavlja na opismenjavanje dece i odraslih, pomoć pri usvajanju higijenskih navika, izradu domaćih zadataka, a posebno se insistira na jačanju nacionalnog identiteta. Kada je reč o fondu knjiga romske književnosti, biblioteka raspolaže s oko 400 naslova. To je jedina ustanova kulture u Šangaju , te je taj prstor postao svojevrsni kulturni centar tog naselja.

Miljević se požalio da Šangajci u poslednje vreme muku muče s divljim deponijama, i napominje da Grad ne može mnogo toga da uradi, ako građani sami sebi ne pomognu.

- Mnogi namenski dolaze na u ovaj deo grada da bi istovarili đubre, jer ga smatraju zabačenim - objašnjava Miljević, dodajući da je mesna zajednica nedavno uputila “Čistoći” dopis da se ukloni deponija, pa su radnici odneli oko 800 kubnih metara smeća. - Moraćemo da smislimo način kako da sprečimo takvo ponašanje neodgovornih pojedinaca, jer za sad lepa reč nije urodila plodom.

S. Kovač