Odiseja jednog mosta na Tisi

“Dnevnik” će o ovim investicijnama pisati u narednim danima.

Milionska ulaganja čak deset kapitalnih projekata ostala su bez epiloga, te je posao sadašnje Pokrajinske vlade bio i da započeti posao završi, te stavi u funkciju bolnice, most, sportsku halu i druge projekte. Decenijama se čekalo da posao bude završen, a cifre i godine koliko se posao radio, svakog bi ostavili bez teksta. Da stvari danas idu drugim tokom uverio nas je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović koga smo pitali koja ga je investicija pre pet godina kada je stupio na funkciju najviše iznenadila, pa i zapanjila, koju je najduže trebalo rešiti, iz koje se pravno najviše ispetljati.

- Zatekao sam pre svega jedan neuređen sistem. Govorim o procedurama, odlukama gde investirati u Vojvodini o načinima kako se velike investicije vode, o poštovanju rokova, izboru izvođača koji mogu da odgovore velikim poslovima, posebno u onim sferama koje su veoma osetljive- kaže Mirović. -Podsetiću vas da smo imali veliku proneveru kad je reč o Klinici za ginekologiju i akušerstvo, Betaniju, gde govorimo o reproduktivnom zdravlju žena, o rađanju, o deci, simbolu života u stvari, a pojedinci iz prethodne administracije su se odnosili prema tome kao da je to ne tako važno ili se možda nisu suočili sa značajem tako velikih objekata. Slično je i sa dvorcem Hertelendi u Bočaru, gde je inicijalna ideja da tamo borave deca sa posebnim potrebama.

Dodatno, smatra Mirović, kada neko uništi jedan projekat, ili kada se radovi izvedu samo do određenog nivoa, mnogo je teže kasnije obnoviti, nastaviti, mnogo je teže ponovo u tom začaranom krugu, projekat usmeriti i dovršiti ga.

Neke poslove je trebalo pravno rešiti, neke građevinski završiti, bilo je potrebno vremena za sve, što se pretvorilo u decenije čekanja.

-Neverovatno je da su neki projekti bili otvarani i puštani u funkciju, a da nisu u tehničkom i finansijskom smislu bili završeni, kao što je most u Adi koji ćemo sutra pustiti u funkciju, prvi put sa upotrebnom dozvolom za most i prvi put za upotrebnom dozvolom za pristupne saobraćajnice - napominje Mirović. -Kada se kaže upotrebna dozvola, to znači da je sve izvedeno u skladu sa projektom. Reč je o istom mostu koji je stigao u Srbiju 2006. godine, koji je 2010. godine prvi put otvoren bez upotrebne dozvole i pristupnih saobraćajnica sa učešćem opština koje su se međusobno na kraju tužile, završile na sudu, te poravnale. Pa je drugi put takođe otvoren, bez dokumentacije, bez izgrađenih pristupnih saobraćajnica 2015. godine, i odiseja tog mosta traje od njegovog dolaska, dakle od 2006. godine.

Podsećamo, po projektu „Euro gardi group” DOO iz Novog Sada, u ulozi izvođača prvobitno je bila firma „Inter-most” AD iz Beograda koja je pre završetka posla otišla u stečaj, pa je posao nastavilo preduzeće „Inter-kop” DOO iz Šapca. Međutim, vrlo brzo pošto je vrpca svečano presečena i saobraćaj krenuo, ispostavilo se da ima manjkavosti u izvedenim radovima i nezavršenih poslova. Troškovi nastali dopremanjen čeličnog mosta iz Nemačke, koji je prvobitno bio poklon Novom Sadu od grada Filshofena 2006. godine, bili su kasnije predmet sporenja opština Bečej, Novi Bečej sa Adom i Pokrajinom. Most je prvo trebalo da bude postavljen u Novom Sadu, te da premosti reku između Bečeja i Novog Bečeja, da bi završio u Adi, a opštine trebalo da podele troškove transporta. Most koji spaja Adu i Padej koristi se već deceniju, ali bez upotrene dozvole.

Međutim, prema Mirovićevim rečima, sutra u 11 časova, biće sa svojim saradnicima na mostu i u rukama držati upotrebnu dozvolu i za most i za pristupne saobraćajnice.

-Taj most možda predstavlja i najozbiljniji simbol neodgovornosti. Istovremeno, mi smo vodeći druge poslove i investicije pokazali, sarađujući sa drugim opštinama u vremenu od pet godina koliko vodim Pokrajinsku vladu, da to ne mora tako da se radi- smatra Mirović i dodaje  da nijedna od započetih investicija nije bila nepotrebna, ali su neke bile predimenzionirane.

Na inicijativu opštine Ada koja je učestvovala na javnom konkursu Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, za finansiranje projekta „Izvođenje radova na privođenju nameni objekta mosta i prilaznih saobraćajnica u Adi“ opredelila sredstva u iznosu od 141 milion dinara. Nakon sprovedenog postupka javne nabavke, gde je za izvođača radova izabrano preduzeće „Karin komerc“, ugovoreno je 140,9 miliona dinara za izvođenje radova kojima je predviđeno otklanjanje nedostataka na samom mostu, kolovozu, kao i svih oštećenja koja su nastala na samom mostu tokom prethodne decenije.

Radovi na terenu su završeni tokom 2020. godine. Most na Tisi između Ade i Padeja ima regionalni značaj, jer predstavlja najkraću vezu Ade i okoline sa sedištem Severnobanatskog okruga Kikindom i severom Banata.

I u narednim brojevima bavićemo se započetim, a nedovršenim investicijama, koliko dugo se na njih čekalo i koliki imaju značaj za građane Vojvodine. Dobra vest je da su sve pri kraju, a zaključno sa sredinom iduće godine, sve će dobiti svoj epilog.

Ovaj most predstavlja zaista kontraverzu, jer je njegova izgradnja preko Tise započeta u Adi započeta pre 15 godina. Investitor projekta bila je opština Ada, a u realizaciji projekta učestovali su i JP „Putevi Srbije“, kao suinvestitor i Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine kao finansijer radova. Od 2007. godine sredstvima iz pokrajinskog budžeta i iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, te JP „Putevi Srbije“ u manjem delu. Izvođač radova bio je konzorcijum  „Inter-most – Fredžšinet JV“ Beograd, dok je poslove tehničke kontrole i stručnog nadzora izvodilo preduzeće „Euro Gardi Group“ iz Novog Sada.

Ugovorena vrednost radova iznosila je nešto više od milijardu dinara. U skladu sa ugovorima, projektom je bila obuhvaćena izrada glavnih projekata i izvođenje radova na izgradnji mosta preko Tise u Adi, kao i pristupnih saobraćajnica. Za finansiranje ovih radova, preko Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine isplaćeno je 856.960.664,03 dinara.  Godine 2010. upriličeno je otvaranje mosta, ali u tom trenutku most nije imao upotrebnu dozvolu.

Maša Stakić