Trodimenzionalni portreti pasa Novosađanke Ivane Erdeljan
NOVI SAD: Novosađanka Ivana Erdeljan svoj zanimljiv hobi - ručnu izradu trodimenzionalnih portreta pasa (formata A5 -148 puta 210 milimetara), zahvaljujući talentu i upornosti, za svega nekoliko meseci, uspela je da pretvori u posao. Osim što je hobi jedinstven, tehniku izrade portreta je sama naučila gledajući snimke na internetu.
Inspirisana svojim ljubimcem mačkom Hektorom, po kom je i nazvala svoj profil na Instagramu (3d portreti Heles panjs), želela je da izrađuje likove mačaka, ali je ubrzo shvatila da to neće biti jednostavan posao. Prva tri ili četiri rada završila su u smeću, priznaje naša sagovornica. Mačke su bile mnogo zahtevne zbog dužine dlake, pa je odlučila da okuša sreću sa psima.
- Nije lako biti samouk, ali bila sam uporna i uspela sam da se izveštim – kaže talentovana Ivana, dodajući da jednom portretu posveti između tri i pet dana. – Reč je o vrsti filcanja i prvo sam mislila da se portreti izrađuju običnim iglama, međutim potrebne su posebne, nazubljene. Kupila sam kvalitetnu merino vunu, koju ponekad farbam, kako bih dobila odgovatrajuću boju, i dala sam se na posao.
Precizna i detaljna Ivana uvek nastoji da što tačnije „prenese na platno“ izgled psa. Za sebe kaže da je samokritična i uvek smatra da može bolje, ali je, istovremeno, svesna da je potrebno mnogo vežbe.
- Najveći izazov i najviše stresa mi je izazvao jedan jazavičar tamno, kestenasto –braon boje, jer nisam mogla da nađem tačnu boju vune za krzno – priseća se Ivana. - Jedina opcija mi je bila da poručim iz Kine i da platim paprenu cenu. Zbog toga sam se odlučila da pokušam da ofarbam vunu. Nije mi bilo bitno što je cela soba bila prekrivena braon bojom, već što sam uspela u nameri i na vreme portret pošaljem mušteriji.
Kako Ivana kaže, bez obzira da li je reč o mešancu ili psu s pedigreom, svaki je jedinstven. Zbog toga što više slika ima na raspolaganju, više detalja može da uoči i prenese ih na rad.
- Kada je reč o obliku glave, ne pratim pravila koje sam videla na snimcima na internet, već se vodim osećajem i sama procenjujem kako treba da je izradim – pojašnjava ona, dodajući da su je snimci s kojih je učila zavarali, jer su autori proces od nekoliko dana ubrzali i sklopi ga u deset minuta, pa se mnogo bitnih detalja izgubi. - Teško je „ubosti“ pojedinosti po kojima je vlasniku njegov pas jedinstven, pa kad izrađujem portret nastojim da razaberem detalje koji se najčešće javlju na slikama. Oči pravim od stakla, koje se može kupiti u specijalizovanim prodavnicama, ali da bih pogodila tačnu boju i uhvatim prodoran pogled ili sjaj farbam ih, kako bi izgledali što realističnije. Iako se kratko bavi ručnom izradom trodimenzionalnih portreta, njen rad su već zapazili u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj odakle sve češće ima poruybine. Kako kaže, nije očekivala da će se ljudima toliko svideti portreti i ističe da joj je to podstreh da se još više posveti neobičnom hobiju i poslu. Komentari su dosad pozitivni, ali je spremna i na zamerke, jer je svesna da se radovi neće svakome dopasti. U budućnosti planira da izrađuje portrete većih dimenzija, koji su zahtevniji zbog više detalja i da savlada likove mačaka.
S. Kovač