Dijalog vlasti i opozicije još na čekanju; Dačić: Spreman sam

Evo ja čekam kada će oni da predlože, rekao je Dačić, koji je svojevremeno navodio da će razgovori vlasti i opozicije o izbornim uslovima startovati u drugoj polovini marta.

I u poslednjem izveštaju EP pozdravljene su „inicijalne mere za međupartijski dijalog sa Narodnom skupštinom, uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji će uključiti sve relevantne aktere i proevropske snage u Srbiji sa ciljem da se unaprede politička klima u zemlji i poverenje širom političkog spektra“. No, što se tiče celog ovog procesa održan je samo video razgovor Dačića i Dejvida Mekalistera.

Predsednik parlamenta podseća da je planirao da pozove sve stranke da iznesu svoje predloge i da se onda razgovara, ali da su evroparlamentarci mislili da je bolje da oni obave “tu neku pripremnu fazu”. Ta faza podrazumeva da evropski posrednici razgovaraju sa poslaničkim grupama, Vladom i opozicijom. U dijalogu će u ime Evropskog parlamenta učestvovati Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i penzionisani poslanici Knut Flekenštajn i Eduard Kukan.

Kako je naveo Dačić, što se njega tiče nikakvih problema nema, ali odgovornost što dijalog još nije krenuo, nije na njemu niti na Skupštini Srbije.

Predsednik SDPS Rasim Ljajić ostaje pri svom starom predlogu, da najpre treba razgovarati o promeni samog izbornog zakona.

To bi podrazumevalo da zadržimo proporcionalni sistem, ali i da imamo otvorene liste što znači mogućnost da birači, pored stranke koju zaokruže, glasaju i za odgovarajuće kandidate. Tek kada postignemo saglasnost oko izbornog zakona, onda možemo govoriti o izbornim uslovima, ulozi medija, funkcionerskoj kampanji i svim ostalim uslovima da izbori budu fer i korektni, podvlači Ljajić.

Novina u odnosu na razgovore vođene pre poslednjih parlamentarnih izbora je to što će se dijalog odvijati na dva koloseka, pa će jednu grupu činiti stranke koje nade polažu u posredovanje EU, dok će u drugoj biti partije koje ne žele strance u domaćim razgovorima. Dok su se u prošlom dijalogu  kao domaćin pojavljivala samo predsednica parlamenta Maja Gojković, ovoga puta spreman je da se uključi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali samo za razgovor sa delom opozicije koji želi dogovor bez stranaca. 

Spreman sam ukoliko su ovi ljudi zainteresovani za moju ulogu i kao predstavnika vlasti ali i kao posrednika, jer mislim da mogu da im pomognem, poručio je Vučić.

Potpredsednik SNS Miloš Vučević podseća da je SNS odredio svoj tim za međustranačke razgovora. Mediji su ranije izvestila da petorku naprednjaka za dijalog čine Aleksandar Martinović, Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić, Sandra Božić i Biljana Pantić Pilja.

U prethodnom dijalogu SNS je tri  od pet stvari promenio, ali oni kažu prihvatili ste stvari od Miloša Jovanovića, a ne od Dragana Đilasa, podsetio je Vučević na zamerke opozicije koja je bojktovala izbore.

A lider DSS– a  tvrdi da što se njega tiče, za pregovorački sto može da se sedne već danas.

To me jedino buni, mislim da dijalog treba da počne što pre. Ne mislim da dijalog bez posredovanja treba da bude sekundaran ili nejednak u odnosu na dijalog u kom se najavljuju ti čuveni i famozni evropski parlamentarci, podvlači  Miloš Jovanović.

Kako stvari sada stoje, i opozicija će na pregovore sa vlašću u više kolona. Grupa stranaka koje čine Demokratska stranka, Ne davimo Beograd, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret, Stranka slobode i pravde i Zajedno za Srbiju, pozvale su druge predstavnike opozicije na zajedničko delovanje u međustranačkom dijalogu, pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Svoj predlog uputili su Skupštini slobodne Srbije, Narodnoj stranci i Srpskom pokretu Dveri. U saopštenju ove grupacije navodi se da tekst sadrži sve sugestije koje su date na zajedničkim sastancima na kojima je oko zahteva za slobodne i fer izbore, tvrde, postignut visok stepen saglasnosti.

Po rečima potpredsednika SPS Đorđa Milićevića, ta stranka insistira da "parlamentarni, predsednički i gradski izbori budu održani istovremeno".

Od uvođenja višestranačja, mislim da nije postojala situacija da su održani odvojeno. Sa druge strane Srbija i ceo svet se suočava s najvećim zdravstvenim izazovom i svaki dinar koji uštedimo pokušavamo da usmerimo ka životnom standardu i privredi, ukazuje Milićević.

Platformom je predložen i model za učestvovanje opozicije u dijalogu. Po tom predlogu bi na plenarnim sednicama srpsku opoziciju po svakoj temi predstavljala dva stručnjaka, uz prisustvo odnosno pordšku predstavnika opozicionih organizacija, pojašnjavaju oni.

Dodaje se da bi odluka o uspehu ili neuspehu dijaloga po tom modelu bila doneta nakon završetka razgovora, koji ima za cilj stvaranje uslova za, kako navode, slobodne i poštene izbore.

Uporedo sa pozivima na dijalog, iz ovog dela opozicije stižu ne baš pomirljivi tonovi, pošto je prvi čovek Dveri Boško Obradović pozvao predsednika SDS Borisa Tadića da se povuče iz politike. Ovakav poziv usledio je kao reakcija na raniju Tadićevu izjavu da se „ne pobeđuje na izborima pregovaračkom platformom, brojem pregovarača, ali ni jedinstvom ukoliko se do njega došlo ucenama i uslovljavanjem“.

Mi se sve vreme zalažemo za jedinstvenu opozicionu platformu. Nažalost, Đilasov blok je taj naš predlog odbio. Oni se poslednjih šest  meseci nisu odazivali čak ni na naše pozive da razgovaramo, rekao je funkcioner SDS Konstantin Samofalov.

On je u ime svoje stranke pre dvadesetak dana zajedno sa još 10 predstavnika opozicionih političkih partija i organizacija predao na pisarnici Skupštine Srbije zajedničku platformu o poboljšanju izbornih uslova takođe za pregovore koje bi sa vlastima trebalo da vode uz posredovanje predstavnika EP. U njihovom bloku su između ostalih Nova stranka, Građanski demokratski forum i Pokret „1 od 5 miliona“.

S. Stanković