Ninine mustre: Poruka snova
Pored pisanja dnevnika koje se kažu stručnjaci za ispunjeniji život, ne bi smelo izostavljati ukoliko neko stvarno želi da sebe malo bolje upozna, pa da onda i nešto kod sebe promeni, zapisivanje snova je takođe veoma važan faktor popularnog rada na sebi.
Ne odnosi se to baš na svakoga, naravno, jer nije svako u situaciji da spozna da jedino menjajući sebe može da očekuje da će se i neke okolnosti promeniti, ali to je već izbor svakog pojedinca zasnovan na stanju svesti u kojem se trenutno nalazi. Ali za one koji veruju da je rad na sebi najvredniji životni poduhvat, ova tema može da bude zanimljiva.
Ko god prati nove naučnike, one koji spajaju kvantnu fiziku i duhovnost, zna da oni često spominju nekakvu virtuelnu realnost u kojoj živimo. I to ne onu koju imamo zahvaljujući pametnim telefonima, nego ovu koju vidimo i osetimo oko sebe, a koju ti naučnici opisuju kao svet iz filma Matriks iz kojeg bismo kao glavni junak Neo, jednoga dana mogli svi da se probudimo. Kažu ti isti moderni istraživači stvarnosti, da su naši snovi zapravo poruke iz drugih dimenzija koje nam naša viša svest šalje u simbolima, samo nama razumljivim.
Kada ja recimo sanjam neku vodu, to nema isto značenje kao kada je sanja neko ko ne ume da pliva, ili se iz nekog drugog razloga plaši vode. U tim drugim dimenzijama naša svesnost je povezana sa svime što postoji, jer smo u svetu energije za razliku od sveta materije, svi povezani. Otud valjda i ideja da su naši snovi poruke vredne zapisivanja i promišljanja nad njima.
Dakle, valjalo bi pored kreveta držati neku svesku i zapisivati snove kojih se setimo odmah nakon buđenja, jer kasnije oni izblede pod gomilom utisaka iz dana koji nas odmah nakon ustajanja obuzimaju. Delimično zato što volim koji minut da se lenjim, a delimično iz potrebe da u miru i lagano započnem svoj dan, ja nikada ne skačem naglo iz kreveta. Uvek se prvo prisetim snova, nastojim često i da ih zapišem, onda se lagano istegnem, kao što to čini svaki živi stvor na ovoj planeti nakon buđenja, i tek onda krećem u svoju jutarnju rutinu.
Ako mi snovi budu burni i neprijatni, potrudim se da osvestim glavno osećanje koje imam nakon njih i da se tim osećanjem pozabavim. Potražim situacije u životu nakon kojih se osećam slično i malo o njima razmislim, pa se sama sa sobom dogovorim da ta osećanja lepo drugarski ispratim. Prvo im se zahvalim, jer sigurno nečemu korisnom za mene služe, a onda im kažem: „Hvala, sada vas puštam“, jer mi više nisu neophodna za rast i razvoj. Nakon prijatnih snova, ta osećanja se trudim da u sebi zadržim, da ih dobro upamtim, što je lakše kada ih zapišem i njima se vraćam kada mi je u toku dana potrebna bilo kakva pomoć. To se više puta u toku dana pokaže kao dobra podrška, ili barem kao snažna uteha.
Nina Martinović Armbruster