Gorani Raičević nagrada „Laza Kostić”

Pozdravnu reč na otvaranju uputili su generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković, kao i član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, a manifestaciju je otvorila Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Ona je pri tome izrazila zadovoljstvo što bar na virtuelan način i ove godine možemo da uživamo u kulturi i umetnosti, pisanoj reči, umetničkom izrazu i znanju, svemu onome što oplemenjuje ljudski duh i što je smisao života.

- U uslovima pandemije kada su ustanove kulture i svi njeni akteri onesposobljeni da realizuju svoje aktivnosti i manifestacije u nekom normalnijem obliku u neposrednoj komunikaciji sa publikom raduje činjenica da se Sajam ove godine izborio sa tim i pokušao da na sve načine dopre do svih nas. Možda nam je to i najpotrebnije u ovim vremenima, da se okrenemo knjizi, kulturi i umetnosti i da na taj način prebrodimo sva ova teška vremena kroz koja prolazimo. Činjenica je da kultura i umetnost ne mogu da se zaustave, a to dokazuje i ovogodišnji Sajam koji je praznik pisane reči, umetničkog izraza ali i znanja - rekla je Dragana Milošević.

Na otvaranju Dana Laze Kostića uručene su i ovogodišnje nagrade - “Laza Kostić” za najbolju knjigu objavljenu između dva sajma, za izdavački poduhvat i najbolju knjigu u oblasti književnosti za decu po odluci žirija u kome su bili Jelena Marićević Balać, Franja Petrinović i Goran Ibrajter.

Nagrada “Laza Kostić” pripala je Gorani Raičević za knjigu “Agon i melanholija-život i delo Miloša Crnjanskog”, objavljenu u izdanju novosadske “Akademske knjige”. Ova obimna monografska studija o životu i delu pisca Miloša Crnjanskog (1893–1977) predstavlja rezultat dvodecenijskih izučavanja fokusiranih prvenstveno na sam autorov književni i publicistički opus, zatim na analize i tumačenja mnoštva studija, eseja, naučnih radova i knjiga napisanih o njegovom delu, ali i na proučavanja istorijskog konteksta – vremena i prilika u kojima je autor živeo i stvarao i to na temelju arhivskih izvora (prepiska), kao i svih drugih dostupnih relevantnih istorijskih referenci i istorijske građe. Po oceni žirija, ova knjiga je preplet biografije i bibliografije Crnjanskog. Dugodišnji rad na knjizi pratili su lepa posvećenost, strpljivi i pedantan arhivski, čitalački i kritički posao što se posebno vidi na primerima korišćene objavljene i neobjavljene građe, poznavanje recepcije piščevog opusa i osvetljavanje do sada nepoznatih mesta. Transparentno izloženi rezultati, svest o celini, upućujući naslovi i podnaslovi poglavlja ali i profinjeni stil pisanja čine knjigu korisnom kako za akademsku javnost tako i znatno širi audiotorijum.

Zahvaljujući se na nagradi Gorana Raičević je ukazala da joj je velika čast što je knjiga izabrana u konkurenciji dela takozvane lepe književnosti. Mediji i žiri su ovu knjigu predstavili kao naučnu monografiju, jer poseduje naučni aparat koji je tu da bi obezbedio veću objektivnost u argumentaciji i iznošenju zaključaka, ali i da bi se poštovao princip intelektualne čestitosti, i ukazalo da su neki podaci i zaključci već bili otkriveni pre nego što je ova knjiga napisana. S druge strane, ova knjiga je priča koju mogu da čitaju svi, jer ona prati život i delo Crnjanskog i možda na najbolji način pokazuje koliko je život ponekad mnogo veći od literature. Po rečima Gorane Raičević, Crnjanski je želeo da u Parizu napiše disertaciju o našem romantizmu i pesniku Lazi Kostiću, što, nažalost, nije učinio, ali je jednom ukazao da je Lazina pesma ”Spomen na Ruvarca” najlepša pesma epohe romantizma svih evropskih literatura. Utoliko je za nju veća čast što su u ovoj nagradi spojena ova dva velikana. Osnovni zadatak, kako je ukazala, je upravo to da čuvamo sećanje na ove velike ljude koji su nam u teškim vremenima, kakva su danas, a kroz koje su i oni prolazili, bili uteha, nada i inspiracija.

Gorana Raičević je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Proučava srpsku književnost 19. i 20. veka i prevodi sa engleskog i francuskog jezika. Nagrađena knjiga je njena sedma monografska publikacija, a posvećenost delu Crnjanskog rezultiralo je i knjigama “Eseji Miloša Crnjanskog”, “Krotitelji sudbine: o Crnjanskom i Andriću” i “Komentari „Dnevnika o Čarnojeviću“.

Nagrada za izdavački poduvat pripala je Matici srpskoj za knjigu “Srpska kultura u 18. i 19. veku” Petra Pjanovića. Pod okriljem Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske publikovana je dragocena sinteza o srpskoj kulturi u 18. i 19. stoleću kao deo višegodišnjeg Matičnog projekta. Ova knjiga, po oceni žirija, daje čitav niz činjenica u novom kontekstu i otkriva smisao njihovog produženog delovanja. Vrhovi naše kulture u 18. i 19. veku dati su naučno precizno, ali u njih je sa merom ugrađen i ponos zbog pripadanja i služenja kulturi o kojoj piše. Rezultati istraživanja izneti su transparentno i sistematično u pet celina u okviru kojih su podrobno ispitana pitanja društvene istorije, iz srednjeg u novi vek, kultura u vremenu, razdoblja i odnos između privatnog i javnog, vidovi kultire, jezici i pisma, književnost i pozorište, muzička i likovna umetnost, arhitektura i graditeljstvo, novi žanrovi i mediji, listovi i časopisi, knjige i čitaoci, obrazovanje i nauka, crkvenost i društveni život, filozofska i estetička misao, obrasci kulture i kulturne ustanove, kultura i stilovi, kultura u istoriji i istorija u kulturi.

Nagrada za najbolju knjigu za decu pripala je Uglješi Šajtincu za roman “Biće jednom” u izdanju čačanske “Pčelice”. Po rečima Franje Petrinovića, kakva nas budućnost čeka ako dođemo u trenutak jednog kritičkog progresa kad više ne možemo taj napredak da savladamo, neka su od ključnih pitanja postavljenih u ovoj Šajtinčevoj knjizi. Kad svetom zavladaju androidi, kad izgubimo osećanja za tugu, radost, kad ne može više da prepoznamo ono što nas čini ljudima, Šajtinac odgovarajući na to pitanje nudi nadu da je spas u obnovi čovečanstva u knjigama i znaju koje posedujemo.

“Dani Laze Kostića” trajaće do petka, 26. marta kroz brojne on lajn programe, promocije knjiga, razgovore i susrete.

Otvorena je juče i virtuelna izložba “Šidski pejzaži Save Šumanovića” iz fonda Galerije “Sava Šumanović” u Šidu, autor je istoričarka umetnosti Vesna Burojević, u produkciji Galerija Bel art. Predstavljeno je 12 Šumanovićevih reprezentativnih slika iz njegovog poznog opusa koji vrsni poznavaoci smatraju i vrhuncem stvaralaštva ovog velikog umetnika. Danas će na Sajmu biti uručena i Nagrada za likovnu umetnost koja nosi Šumanovićevo ime. Ovogodišnji dobitnik nagrade je multimedijalni umetnik Uroš Đurić.

        N. Popov