Petina građana prihvatila bi izvinjenje zbog NATO bombardovanja
BEOGRAD: Podršku članstva Srbije u NATO daje 10 odsto građana, dok je 79 odsto protiv, a 11 odsto još je nedolučno, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove "Od bombardovanja do saradnje: Srbija i NATO 22 godine kasnije".
Petina ispitanih prihvatila bi izvinjenje zbog bombardovanja, dva odsto manje nego u prethodnom istraživanju, ali posmatrano na totalu uočen je pad - 68 odsto ne bi, navodi se u istraživanju koje je pokazalo da većina smatra i da od članstva nema koristi.
Anketirani za bombardovanje krive SAD, Zapad i Slobodana Miloševića, veliki broj i dalje ne zna koliko je ljudi tada stradalo, navodi Institut koje je od 9. do 13. marta sproveo istraživanje o odnosima Srbije i NATO na reprezentativnom uzorku od 1.202 ispitanika.
Ispitanici su dnos Srbije i NATO-a ocenili ocenom ispod proseka - 2.25.
Poredeći taj odnos poslednjih godina može se uočiti blagi trend porasta visine prosečne ocene od 2018, dok u odnosu na prošlu godinu ocena stagnira.
Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi vojne interese SAD, zatim interes i političke razloge SAD i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku Slobodana Miloševića i strateške i geopolitičke ciljeve, dok se ostali odgovori javljaju u manjem procentu.
Većina ispitanika, po istraživanju, smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 2.000 ljudi, trećina navodi više od 5.000.
Da su poginule 754 osobe kaže 3,2 odsto ispitanika, dok petina nije umela da se izjasni, navodi Institut.
Kada je u pitanju podrška saradnje Srbije i NATO-a, 59 odsto ispitanika je protiv, dok je 28 za - četri odsto manje nego ranije, a neodlučnih je 13 odsto.
Najveći procenat protivljenja pomirenju je u grupi mladih koji nisu bili ni rođeni ili su imali najviše sedam godina u vreme bombardovanja.