Ako se dobro čuva, domaćem maku nema ravnog
ARADAC: Nastavljajući porodičnu tradiciju, Jan Ondrejov iz Aradca svake godine povećava površine pod makom. Sa jutra, eventualno dva, na koliko su mak sejali njegovi roditelji, povećao je površine na pet, a planira da ovu kulturu poseje i na deset jutara.
- Mak je jedno vreme bio potisnut, ali mislim da je poslednjih godina ponovo zasijao starim sjajem. Ima dobru cenu i iako je ulaganje veće, veća je i zarada. Zato planiram da površine pod makom povećavam iz godine u godinu, a to mi nije jedini plan u vezi sa njim - priča Jan Ondrejov.
Pandemija i razna ograničenja naveli su Jana na ideju da mak ne prodaje na način kako ga je prodavao do pre godinu dana.
- Prodajem ga na pijaci i direktno proizvođačima kolača. Pandemija nas je u jednom trenutku zakočila. Zato sam rešio da mak koji proizvedem, sam i meljem, pakujem, vakuumiram i, naravno, brendiram. Planovi bi trebalo da se realizuju u najskorije vreme - ističe Ondrejov.
Tržište je preplavljeno uvoznim, nekvalitetnim makom, za koji se ne zna koliko je putovao, gde se i pod kakvim uslovima čuvao.
- Mak je uljarica i ukoliko se neadekvatno pakuje i čuva, vrlo brzo užegne. Zna da bude i gorak. Domaći mak je kvalitetniji i ukoliko se adekvatno čuva, nema mu ravnog. Time mislim da se bavim i da kupcima omogućim da kupe gotov kvalitetan proizvod – napominje naš sagovornik
Mak se inače seje u jesen i proleće. Jesenji je kvalitetniji, tamniji je, a prolećni je svetlije boje. Seje se običnim sejalicama. Preko zime se nadgleda, a najviše mu šteti golomrazica.
-Ukoliko nije nikao, mora se u proleće presejavati. Oko njega ima dosta ručnog, fizičkog rada, najviše oko plevljenja. Najveća opasnost maku preti od insekata, pa se mora raditi zaštita. Vrši se kad i pšenica, krajem juna i početkom jula. U zavisnosti od godine i vremenskih uslova, po jutru mak daje prinos od 200 do 500 kilograma - objašnjava Jan Ondrejov.
On ne seje samo mak, ali ga posebno voli jer, kako kaže, kad se pogleda ulaganje i zarada, vrlo je isplativ. Seje i pšenicu, kukuruz i, što je zanimljivo, suncokret za grickanje.
Ž. B.