Egzit: Muzička privreda najugroženija
NOVI SAD: Egzit festival i Udruženje muzičkih umetnika i radnika “Spasimo muziku” napisali su još jedan proglas, odnosno otvoreno pismo povodom zvanične najave Vlada Srbije da razmatra dodatnu podršku sektorima ugorženim pandemijom korona virusa, među kojima opet nije spomenuta muzička privreda, saopšteno je iz Egzita.
Kako navode u javnom pismu, u pandemiji je ubedljivo najugroženija muzička industrija, jer ona podrazumeva solo koncerte izvođača, kao i mnoge muzičke festivale i manifestacije na kojima nastupaju brojni muzički sastavi, a oni su sada svi otkazani ili se održavaju samo onlajn.
“Tim umetnicima je prvima ukinuto pravo na rad i poslednjima će biti vraćeno. Ovo je jedina delatnost koja je već više od godinu dana zabranjena sa apsolutnim padom prihoda od gotovo 100 odsto, dok su ostale ugrožene delatnosti, kao na primer ugostiteljstvo, sve vreme radile u određenim kapacitetima”, navodi se u proglasu Egzita.
Direkcija Egzita dalje ističe da je desetine hiljada ljudi u katastrofalnoj situaciji, a da za to nisu bili nimalo spremni.
Zabranjeno im je pravo na rad, bez mogućnosti da prehranjuju svoje porodice. “Naravno da je svim ugroženim delatnostima, turizmu, ugostiteljstvu potrebna dodatna podrška, ali ne pristajemo da mi opet budemo zaboravljeni”, oštro su podvukli iz Egzita i Udruženja.
Kroz šest tačaka autori proglasa su izmerili stepen ugroženosti privrede kroz poređenje umanjenja prihoda privrednih subjekata u 2019. i 2020. godini.
Prva tačka govori da svi privredni subjekti kojima je uvećan prihod prošle godine, ili je umanjen do 10 odsto, ne bi trebalo da dobijaju nikakvu dodatnu pomoć, i na taj način uštedeće se velika sredstva u budžetu.
Druga tačka kaže da subjekti kojima je godišnji prihod u 2020. umanjen za 10 do 30 odsto u odnosu na 2019, treba da dobiju tri polovine minimalne mesečne zarade po zaposlenom.
Treća stavka se odnosi na privredne subjekte kojima je godišnji prihod u 2020. umanjen za 30 do 50 odsto u odnosu na 2019, i oni bi trebalo da dobiju tri minimalne mesečne zarade po zaposlenom.
Prema 4. stavki, ako je godišnji prihod u 2020. umanjen za 50 do 70 odsto u odnosu na 2019, ti subjekti treba da dobiju šest minimalnih mesečnih zarada po zaposlenom, kao i otpis doprinosa i poreza na plate.
Peta tačka odnosi se na sve privredne subjekte kojima je godišnji prihod u 2020. umanjen preko 70 odsto u odnosu na 2019, i samim tim nalaze se na ivici bankrota.
Oni treba da dobiju 12 minimalnih mesečnih zarada po zaposlenom, ali i otpis doprinosa i poreza na plate za ceo period.
Poslednja, 6. stavka govori u prilog tome da poseban program podrške treba da bude upućen samostalnim umetnicima i samozaposlenim muzičarima.
Takođe, Egzit predlaže da se kreira Fond za oporavak domaće muzičke i manifestacione privrede, u iznosu od najmanje tri miliona evra, a da sredstva iz fonda po jasnim kriterijumima dodeljuje zajednička komisija Vlade i predstavnika domaće scene.
“Posebno napominjemo da ovde ne govorimo o velikim muzičkim zvezdama, već o svim onim nevidljivim ljudima iza scene koji su neophodni da bi se manifestacija desila, kao što su hiljade zaposlenih u koncertnim agencijama, rental i tiket kompanijama i drugim subjektima u našoj privrednoj grani”, precizirali su u pismu.
Oni su podsetili nadležne, kao i javnost da manifestaciona i muzička privreda, iako najugroženije, od izbijanja pandemije nisu dobile nikakvu posebnu podršku u odnosu na ostatak privrede.
Istakli su da su gotovo sve druge evropske zemlje prepoznale ovaj problem i svojim kreativnim scenama uputile značajna sredstva dodatne pomoći.
“Muzičari su uvek bili među prvima kada je u pitanju prikupljanje humanitarne pomoći za one kojima je najpotrebnija. Krajnje je vreme da i naša država, ali i društvo u celini, prepoznaju značaj domaće muzičke scene, i ne dozvole njeno potpuno gašenje”, upućuju apel iz ovog Udruženja i Egzit tima.