Sudija Josifović o prekoračenju nužne odbrane

U slučaju nužne odbrane, isključena je protivpravnost krivičnog dela, pa učinilac neće biti krivično odgovoran, niti osuđen.

Kada međutim dođe do prekoračenja odbrane koju je iziskivala data situacija, učinilac jeste krivično odgovoran, ali mu se kazna može ublažiti, a može biti i oslobođen od kazne “usled jake razdraženosti i prepasti izazvane napadom”.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) Ivana Josifović za Tanjug ukazuje da Krivični zakonik kao nužnu određuje onu odbranu koja je “neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad”.

Ona smatra da, načelno, zakonska formulacija nije loša, jer se ovim institutom štiti život, telo i imovina, ali je, kako kaže, problem što se jako restriktivno tumači u sudskom postupku, te da su najspornije reči “neophodno” potrebna i “istovremeni” protivpravni napad”.

Zbog toga je mišljenja da bi trebalo analizirati i diskutovati kako bi se našli adekvatniji termini kojima bi se dozvolilo ekstenzivnije tumačenje ove odredbe u sudskoj praksi, a čime bi se, kako ističe, ostvarila svrha i smisao nužne odbrane.

Josifović, koja je sudija Višeg suda u Novom Sadu ukazala je da je nužna odbrana primenljiva najčešće u situacijama napada na život, telo ili imovinu tog ili njemu bliskog lica.

“Razumljivo je i životno logično da lice koje se nađe u takvoj situaciji postupa u stanju straha, neizvesnosti, uzbuđenja i zabrinutosti. U tim trenucima nije u prilici ni mogućnosti da podrobno razmišlja o svim pojedinostima koji se odnose na srazmernost napada i protivnapada - odbrane, kao ni o tome da li se radi o sasvim istovremenoj reakciji”, napomenula je Josifović.

Pri tom, kako je dodala, lice koje je napadnuto ne može da zna sa sigurnošću koje su namere napadača i kolika je njegova spremnost da u nameri uspe.

“Smatram da nije pravično od napadnutog lica uopšte očekivati da u tim ekstremnim momentima razmišlja o ovim okolnostima”, istakla je sudija.

U sudskoj praksi, kako je ukazala, strazmernost napada i odbrane se odmerava poređenjem - da li je napadnuto lice primenilo prekomernu silu radi odbijanja napada, odnosno da li je isti cilj moglo postići i primenom sile blažeg intenziteta, da li je postojala tzv. “jednakost oružja” napadnutog i napadača, da li je protivnapad preduzet istog momenta kada se dešava i napad ili pak u kratkoj vremenskoj udaljenosti.

Pri tom, kako je ukazala, teško je sa sigurnošću tvrditi da napadač koji je trenutno odbijen, neće u vrlo kratkom vremenu, čak i od nekoliko sekundi, nastaviti sa napadom.

Takođe, zakon predviđa za prekoračenje nužne odbrane, odnosno kada sud oceni da je "odbrambena sila bila nesrazmerna sili primenjenoj za napad" - mogućnost ublažavanja kazne ili čak oslobođenja od kazne.

Sudija Josifović međutim ukazuje da se tu nameće suštinsko pitanje - kako napadnuto lice u tom stanju može da predviđa i rizikuje da napravi pogrešnu procenu pri odluci koju silu će primeniti za protivnapad odnosno odbranu.

Ovde, kako je napomenula, nije reč o ektremno nesrazmernom postupanju, koje je evidentno.

U praksi se nedavno javila paradoksalan slučaj, podseća Josifović, kada je lice zbog prekoračenja nužne odbrane osuđeno za izvršenje krivičnog dela, pa ga je posle napadač tužio za naknadu štete, što ineče ne bi bio slučaj da je napadnuti bio oslobođen primenom instituta nužne odbrane.

Hranislav Dimitrijević (65) iz sela Progorelica kod Kraljeva je pre četiri i po godine, hicem iz pištolja ranio jednog pljackaša koji je sa svojim saučesnikom, tokom noći, obio prodavnicu u dvorištu porodične kuće Dimitrijevića, zbog čega ga je Viši sud u Kraljevu osudio na godinu dana kućnog zatvora bez elektronskog nadzora.

Nakon izdržane kazne, njemu je, stigla parnična tužba na osnovu koje oštećeni -pljačkaš prodavnice, zahteva odštetu od ukupno dva miliona dinara,pisali su mediji u janaaru.

Josifović je naglasila da je nesporno da zakon mora da štiti sve građane i od potencijanih zloupotreba jer , kako je istakla, “svako pravo, nažlost, kada se tumači od strane zlonamernih, u sebi krije i svoje naličje”.

Zbog toga, nije pristalica krajnje liberalne zakonske regulative za odnijanje napada ili ulaska u posed, nalik na zakonska rešenja u pojedinim državama u Sjedinjenim Američkim državama, ali ističe da bi ekstenzivnije tumačenje postojeće ili upodobljene zakonske definicije ovog instituta bilo potrebno da bi se ostvarila svrha nužne odbrane”, navela je predsednika UO UST.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin najavio je u subotu da ce predložiti ministarki pravde Maji Popović da povede raspravu o mogucoj promeni krivicnog zakona i definicije nužne odbrane kada je u pitanju odbrana sopstvenog doma od provalnika i pljačkaša.

U Lebanu je pre dva dana bio uhapšen penzioner koji je u svojoj kuci u kojoj je bio sa nepokretnom suprugom, iz pištolja ranio provalnika koji je pokušao da ga opljacka, a što je tužilaštvo kvalifikovalo kao pokušaj ubistva. Muškarac je međutim u nedelju pušten da se brani sa slobode, odnosno nije mu određen pritvor, već mu je izrečena mera zabrane napuštanja boravišta.

Najpoznatiji slučaj samoodbrane dogodio se u maju 2013. godine u Žarkovu kada je Saša Bogeski usmrtio provalnika, koji je u toku noći ušao u stan u kojem je Bogeski bio sa ženom i maloletnom ćerkom.

Nakon višegodišnjeg suđenja za ubistvo, zbog kako je tužilaštvo tvrdilo - prekoračenja nužne odbrane, on je u decembru 2018. godine pravosnažno oslobođen, pošto su sudovi stali na stanovište da je delovao u nužnoj odbrani-samoodbani.