Mihajlović: Na leto kreće gradnja gasne interkonekcije do Bugarske

Mihajlović je rekla da do kraja maja treba da bude izabran najpovoljniji izvođač koji će graditi gasovod u dužini od 109 kilometara od Niša do bugarske granice, kao i da je vrednost posla 85 miliona evra.



Ukupna procenjena investiciona vrednost projekta iznosi 85,5 miliona evra, a podrška EU prema Finansijskom sporazumu potpisanom decembra 2018. izmedu Vlade Srbije i Evropske komisije za IPA 2017 predviđa 49,6 miliona evra bespovratne pomoći za finansiranje ovog projekta.



Nacionalno sufinansiranje u IPA sistemu se obezbeduje kroz kredit Evropske investicione banke u iznosu od 25 miliona evra, dok preostala sredstva obezbeduje Republika Srbija i JP Srbijagas.



"Gasna interkonekcija sa Bugarskom jako je važna za našu zemlju. O tome se priča više od 10 godina. Verujem da ćemo, dok prođemo sve procedure prijavljivanja i izbora, imati najpovoljnijeg izvođača radova do kraja maja, a u toku leta možemo očekivati i početak radova na gasnoj interkonekciji", navela je Mihajlović.



Mihajlović je naglasila u izjavi za Tanjug da je veoma važan taj gasovod od Niša do Sofije, s obzirom da će Bugari od granice do Sofije graditi deo od 67 km, čija je vednost oko 75 miliona evra.



Bugari su, dodaje, već završili kompletnu tendersku proceduru i za taj deo gasovoda se javilo više od 10 izvođača.



Mihajlović je uverena da će Srbija i Bugarska otprilike u isto vreme završiti gasovod na svojoj teritoriji, za oko dve godine od početka radova.



Potpredsednica vlade ističe da gasna interkonekcija Srbiji omogućava difersifikaciju snabdevača gasa, jer će Srbija dobiti još jedan pravac za dotok gasa.



"Sada imamo dva pravca i to je zaista dobro, to za Srbiju znači mnogo viši nivo gasne bezbednosti. Sada ćemo imati i treći pravac i mogućnost da nam gas dođe iz grčke luke, tečni naftni gas, a imaćemo mogućnost i da se vežemo na azerbejdžanski gas, ali i da da se vežemo i na jedan od najvećih novih gasovoda koji je u planu da se gradi, Istočno - mediteranski gasovod (Istmed) koji će ići od Izraela do Kipra i Grčke, ali će moći da ide i do gasovoda Niš - Dimitrovgrad", objašnjava Mihajlović.



Naglasila je da to za Srbiju znači da će u budućnosti biti gasno stabilna zemlje, što naročito važno sada kada kao zemlja krećemo u energetsku tranziciju, koja će podrazumevati izabacivanje prljavih tehnologija i izvora energije.



Gas će za Srbiju biti jako važan energent, kaže Mihajlović i dodaje da će se u Srbiji graditi i gasne elektrane i da su našoj zemlji zato potrebni različiti dobavljači gasa i gasna stabilnost.



Tender je objavilo Ministarstvo finansija, a predviđena je izgradnja dvosmernog magistralnog gasnog interkonektora Niš - Dimitrovgrad i četiri merno-regulacione stanice i prateći objekti.



Radni pritisak cevi biće od 55 bara.



Trajanje ugovora je 637 dana, ali je sa izabranim izvođačem moguće ugovoriti i naknadne radove.



Ponude se mogu poslati do 15. juna u 15 sati, a otvaranje ponuda je 22. jun u 12 sati.



Planirani kapacitet gasova je 1,8 milijardi metara kubnih.

Uprava za energetsku efikasnost biće formirana najkasnije do juna i imaće ove godine na raspolaganju fond od oko 15 miliona evra namenjenih za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji, rekla je danas ministarka rudartstva i energetike Zorana Mihajlović.

Želja ministarstva je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti budu spušteni na nivo građana i domaćinstava.

"Indsutrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljinvim izvorima, ali domaćinstva s jedne strane nisu obučena, a s druge nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću", istakla je ministarka u izjavi za Tanjug.

Mihajlović je najavila tokom ove godine promene koje će to omogućiti.

"Uprava za energetsku efikasnost će biti formirana najkasnije do juna ove godine. Mi već imamo Fond energetske efikasnosti unutar ministarsva. Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partenra", najavila je ministarka Mihajlović.

Naglasila je da će novca biti dovoljno i da se već prave modeli kako da se on koristi.

"Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potebno oko 1.500 evra, 25 procenata bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 procenata bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50 procenata od samog domaćinstva", preciziralaje ministarka energetike.

To je jedan od modela koji bi mogao da pomogne da ljudi počnu da izoluju svoje zgrade i stanove ili da menjaju stolariju, dodala je ona.

"Mislim da ćemo napraviti posebne pravilnike, posebna uputstva, razgovaraćemo sa jedinicama lokalne samouporave da vidimo koliko je to izvodljivo. Za sada jeste", ocenila je Mihajlović.

Ona je rekla da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.

"Zato što mi danas trošimo četiri puta više toplotne ili električne energije po stanu u odnosu na zamlje EU. Znači, zaista bacamo proizvodnju jedne elektrane godišnje, zato što nemamo dobro izolovane prozore ili imamo loša vrata, ili nam cela zgrada nije dobro izolovana", naglasila je ministarka Mihajlović.

Ministarstvo je, dodala je ona napravilo mogućnost da stambena zajednica, odnosno cela zgrada može da zaključi ugovor i sa Upravom i sa jedinicama lokalne samouprave da se radi izolacija zgrade i da Uprava učestvuje u finasiranju toga.

"Po nekim procenama fond može da iznosi i više od 15 miliona evra. Za ovo godinu biće toliko. Mi ćemo videtio kad to sve krene. Znate, nije stvar u tome da li su ljudi zainteresovani ili nisu. Ja sma sigurna da jesu, jer ako izoluju dobro svoj stan ili svoju zgradu njihovi računi za struju ili toplotnu energiju će biti mnogo niži nego do sada", navela je ministatka energetike.

Dodala je da će taj fond imati onoliko sredstava koliko građani budu animirani da ih koriste.

"Mi sad već radimo sa školama, obdaništima i nekim drugim manjim javnim ustanovama, ali za nas je sada prioritet svako domaćinstvo u Srbiji", naglasila je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike Zorana Mihajlović najavila je da će građani već od leta moći da postanu proizvođači električne energije ako se odluče da instaliraju solarne panele bez obzira da li žive u kući ili stanu, na osnovu čega će im se umanjivati računi za struju.

Vek solarnih panela je 25 godina, a investicija u njih može da se isplati za sedam do 10 godina, objašnjava Mihajlovićeva u izjavi za Tanjug i dodaje da svake godine pada cena solarnih panela.

"Putem solarnih panela moći ćemo da proizvedemo gotovo 10 odsto energije koju sada dobijamo iz termoelektrana", istakla je ministarka.

To će biti omogućeno usvajanjem potpuno novog Zakona o obnovljivim izvorima energije i izmena Zakona o energetskoj efikasnosti, čije bi predloge vlada trebalo da usvoji već ove sedmice.

"Očekujem da ove nedelje vlada usvoji predloge četiri bazična zakona u energetici. Naš interes je da imamo mnogo veći procenat proizvedene i potrošene struje iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori energije nisu samo male hidroelektrane o kojima se toliko pričalo i koje su zaista u nekim delovima Srbije napravile određene probleme", rekla je Mihajlovićeva.

Ona napominje da su obnovljivi izvori energije i solarni paneli, vetrogeneratori, biomasa i drugi.

Pojašnjava da je zakonom predviđena jedna novina, a to je kvalifikacija "prozjumera" (eng. prosumer od reči producer - proizvođač i consumer - potrošač), što znači da potrošač može da bude i proizvođač.

Svako u svom domu može da bude i proizvođač električne energije, svako domaćinstvo bez obzira da li je u pitanju kuća ili zgrada bez obzira sa koliko je stanova, navela je Mihajlovićeva.

Ministarka objašnjava da ako neko želi da instalira panele, prvo mora projektantska kuća da uradi projekat, zatim treba dobiti lokacijske uslove i rešenje o tome da li mogu da se izvode radovi na krovu ili na zidovima zgrade ili kuće.

"Morate dobiti uslove od Distribucije, šta stavljate i šta radite. To je prva stvar, zatim distributivni sistem određuje tačno mesto gde se meri ta električna energija. Nakon toga se instaliraju paneli i priključuju na instalaciju koju već imate u vašem domaćinstvu", navodi ministarka.

Napominje da snaga i broj panela koji će biti instalirani mogu da budu jednaki ili manji u odnosu na obračunsku snagu koju je EPS već dao domaćinstvu.

"Kada ste već sve to uradili, Distribucija vam daje rešenje o priključku vašeg objekta na solarne panele. Mi već od leta možemo da počnemo time da se bavimo i to da radimo", kaže Mihajlovićeva.

Kako je rekla, svakog meseca će tim domaćinstvima biti umanjeni računi za onaj iznos struje koja se dobija iz solarnih panela.

Ako je u pitanju mesec kada je neko na odmoru ili iz drugih razloga nije trošio struju, proizvedena električna energija iz solarnih panela prebacuje se u distributivnu mrežu i taj broj neutrošenih kilovat časova može domaćinstvo da prebaci za neki drugi mesec.

Tako ste praktično u pretplati, rekla je Mihajlovićeva.

Ističe da postoje različiti potrošači u Srbiji, da je prosečna potrošnja domaćinstva oko 400 kilovat časova mesečno, ali da 54 odsto njih troši mnogo više.

Dodaje da će solarni paneli mnogo značiti za sistem bez obzira da li ih koriste domaćinstva koja troše više ili manje struje, ili industrijski objekti.