Vojvođanske oranice od 750 do 27.900 evra po hektaru

Po cenama odmah sledi Srem, gde je raspon bio malo niži nego na jugu Bačke - 1.500 evra koštao je hektar zemlje, ali su njive u pogledu najviše cene neznatno zaostajale, najskuplji hektar prodat je u Sremu za 27.500 evra.

Izveštaj geodeta pokazao je da u pogledu najviših i najnižih cena postoje velike razlike između Bačke, Banata i Srema. U pojedinim delovima pokrajine, njive su se mogle kupiti i ispod 1.000 evra, dok najskuplji hektari negde nisu prelazili 20.000 evra.

Idući redom, posle južne Bačke i Srema, po visini cena nalaze se njive u Severnobačkom okrugu, gde su se lane oranice prodavale od 2.150 evra po hektaru do 19.950 evra. Upola manje, gledajući najnižu cenu na severu Bačke, koštalo je poljoprivredno zemljište u Zapadnobačkom okrugu, gde je hektar mogao da se kupi od 1.050 evra, pa do 18.000 evra. Ispod 1.000 evra, njive su koštale u Srednjobanatskom okrugu. Raspon koštanja išao je od 750 evra do 18.900 evra. I u Južnobanatskom okrugu hektar zemlje se mogao kupiti ispod 1.000 evra, po izveštaju geodeta, bilo je njiva za koje su vlasnici tražili 950 evra, ali i onih koje su vredele blizu 18.000 evra, odnosno 17.900 evra.

Cene njiva znatno su jeftinije u širem delu Srbije. U beogradskom regionu, hektar oranice mogao se kupiti od 1.000 do 20.300 evra, a u Šumadiji od 700 do 15.400 evra. U Zlatiborskom okrugu oranice su u 2020.godini koštale od 900 do 13.100 evra. Zemlja za obradu u Pirotskom okrugu vredela je od 800 do 12.050 evra. Najnižu cenu imali su hektari u zaječarskom okrugu, gde se hektar njive lane mogao kupiti  od 400 do 5.650 evra.

U širem području naše zemlje prošle godine nije se previše trgovalo poljopirvrendim zemljištem, ostvareno je u zavisnosti od regiona, tek nekoliko stotina kuporodaja, dok je u AP Vojovodini zabeleženo više od 1.500 prenosa vlasništva. Na primer, u Južnobačkom okrugu najviše je bilo potpisanih ugovora o prodaji - 1.839.

Zemlja je bila najskuplja na područu grada Novog Sada i u selima opština Ada, Senta, Srbobran, Vrbas, Kula, Bačka Palanka, Bački Petrovac,  Stara Pazova, Inđija i Bečej.

Područje Grada Novog Sada, tačnije naselje, Kać i dalje je najskuplje kada je reč o poljoprivrednom zemljištu namenjenom za industrijsku gradnju. Navedene su dve cene, 722.750 evra za 25 hektara i 529.175 evra za 17 hektara.

Geodete su,i u godišnjem izveštaju, kao što su navodili i u kvartalnim izveštajima, spominjali opštinu Pećinci, gde je u Šimanovcima prodata zemlja za 270.000 evra (110 hektara ), a prvi put se spominje opštine Surčin i Dobanovci gde je za 23 hektara poljoprivrednog zemljišta plaćeno 325.000 evra.

Tržište nekrentina, nema sumnje, polako se širi, jer se sada u godišnjem izveštaju spominju i druge vojvođanske opštine i sela kojih ranije nije bilo. Doduše, opština Irig se spominjala u izveštajima, ali nije Krušedol Prnjavor, gde je ostvaren promet u poljoprivrednom zemljištu od blizu milion i po evra (111 hektara), zatim, navodi se i Ruski Krstur, u opštini Kula, gde je obavljena kupoprodaja vredna 1,3 miliona evra (102 hektara), i Gakovo, na području grada Sombora, gde je poljoprivredno zemljište dostiglo cenu od 1.299.153 evra (108 hektara).

Z. Delić