Mogorović: Početak snimanja Zafranovićeve "Djeca Kozare" 2022.

Tema logora u NDH, kako kaže Mogorović za Tanjug, nadilazi sva ideološka učitavanja koja su učestala poslednjih nedelja oko televizijske premijere ostavrenja "Dara iz Jasenovca".

On ističe je našoj i susednim kulturama potrebno nekoliko dobrih filmova o nastajanju zla u Jasenovcu kako bi što veći broj ljudi shvatio mehanizme nastajanja zla i sve što takva istorijska i humana straputica donosi i odnosi čovečnstvu.

Po planu realizacije ostavrenja, Mogorović otkriva da bi snimanje filma "Đeca Kozare" trebalo da počne u proleće 2022. godine.

"Pandemija virusa covid 19 usporila je sve filmske ekipe koje se finansiraju na koprodukcionim, realnim tržištima i koje nisu direktno priključene na državnu kasu. Naš plan je da se ove goine pozabavimo zatvaranje finansijske konstrukcije filma, kako bi 2022. ušli u realizaciju" kazao je Mogorović o dodao da će film "Đeca Kozare" biti sniman u dva navrata.

Ostvarenje filmskog projekata "Đeca Kozare" zadesilo je, kako kaže, previše destruktivnih okolnosti: od raspada države u kojoj je nastao scenario za taj film, preko borbe za sredstva da se taj film snimi, pa sve do pandemije svetskih razmera koja se javlja jednom u 100 godina na početku realizacije tog ostavrenja

Film Lordana Zafranovića “Đeca Kozare" je, podseća on, nakon tri neuspela pokušaja podržan na prošlogodišnjem konkursu Filmskog centra Srbije za finansiranje i sufinansiranje proizvodnje domaćeg dugometražnog filma sa nacionalnom temom.

Mogorović naglašava da filmski scenario Arsena Diklića "Đeca Kozare" koji problematizuje dešavanja u zloglasnom logoru "Jasenovac" postoji više od tri decenije.

"Taj scenario je nastao 1986. godine bio je namenjen za realizaciju u bivšoj državi, nekom od autora, tadašnje, jugoslovenske kinematografije. Apsolutno nije tačna tvrdnja nekih filmskih profesionalaca i dela javnosti da se o snimanju fila o Jasenovcu nije govorilo decenijama unazad" kazao je Mogorović.

Prema njegovim rečima, film počinje zbegom nesrećnih ljudi pred ustaškim terorom na Kozari 1942. godine, a završava se 1945. padom fašištičkog, u ovom slučaju ustaškog režima i oslobađanjem logora Jasenovac i čitave nekadašnje Jugoslavije.

"Imam sreću i zadovoljstvo da na realizaciji filma "Đeca Kozare" radim sa velikanom jugoslovenske i svetske kinematografije Lordanom Zafranovićem. Siguran sam da taj film neće biti njegovo testamentarno delo, jer će snimati i nakon naše saradnje. Film "Đeca Kozare", obeležiće prostor na kojem se dešava i neće biti sniman za dnevno plitička potkusurivanja. Logično da novac koji nam nedostaje za realizaciju filma pokušamo da pronađemo u Bosni i Hercegovini, zapravo Republici Srpskoj, ali i u Hrvatskoj" kazao je Mogorović.

Tema filma se, naglašava Mogorović, tiče svih ljudi koji žive na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

"Zločin u Jasenocu jeste obojen nacionalno jer je činjenica da su u koncentracionom logoru na teritoriji fašističke Hrvatske ubijani Srbi, Jevreji, Romi..., ali se tamo pre svega odigravala borba između dobra i zla. Dobro i zlo postoje u svim nacijama, pa je film o Jasenovcu, toj metafori zla, opomena za sve nas. Baš zbog te univerzalne poruke radnja filma se odigrava iz vizure deteta čija svakodnevica postaje brutalnost zločina u NDH logoru" kazao je Mogorović.

Njegova želja je da film "Đeca Kozare" bude premijerno prikazan na nekom od svetskih festivala 2023.

"Nadamo se da ćemo u nekom normalnom svetu bez pandemije, ili sa kontrolisanom pandemijom, sa filmom stići na neki od prestižnih festivala, a potom plasirati film u bioskope, ako do tada prežive sve ovo što nam se danas dešava" kazao je Mogorović i dodao da je planiran multinacionalan kasting za glumce.

"Namera nam je da organizujemo referantan kasting koji će odražavati državama u kojima se radnja dešava. Naš cilj je da imamo glumce svih nacija koje se pominju u filmu" kazao je Mogorović.