Životni izbori naizgled nespojivi

- U pitanju je retrospektiva mojih dela, i druga samostalna izložba, a prva je bila pre sedam godina u Beogradu – objašnjava ovaj diplomirani istoričar umetnosti. – U Bačkoj Palanci sam ranije izlagao na zajedničkoj izložbi sa ovdašnjim Udruženjem likovnih stvaralaca „Petar Tomić“, a učestvovao sam i na likovnim kolonijama.

Detinjstvo u varoši na obali Dunava naš sagovornik pamti po  bezbrižnosti i idili kvarta Rasadnik u kome je odrastao zajedno sa bratom blizancem, Maksimom. Porodica se preselila u Novi Sad, a zatim u Beograd, kako bi braća upisala Sportsku gimnaziju. U tom periodu, iz Odbojkaškog kluba Vojvodina Mario prelazi u Crvenu zvezdu, a četiri godine kasnije u OK Obilić. U tom klubu se oprobao i kao trener pionirske ženske selekcije, s obzirom na to da je tokom studija istorije umetnosti, uporedo stekao i zvanje odbojkaškog trenera na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.

Mnogo je odličja koja je Mario Buculjević prikupio tokom profesionalnog bavljenja odbojkom, a svakako se izdvaja i nekoliko državnih medalja osvojenih tokom godina provednih u OK Vojvodina i OK Crvena Zvezda. Bezbroj je i uspomena i anegdota sa  turnira, kampova i prvenstava, a naš sagovornik kazuje da neka od najlepših sećanja veže za Svetsko srednjoškolsko prvenstvo na Sardiniji. Ipak, između sporta i umetnosti, primat je odnela druga opcija, i to slikarstvo, ka kojem je sklonost i dar iskazao još kao dečak.

- Pred završetak srednje škole, imao sam par sportskih povreda, i to je možda bilo ono što je presudilo da se u potpunosti okrenem umetnosti – priča Mario, dodajući kako ga je i školovanje, ali i istraživanje ličnih interesovanja, oduvek više usmeravalo ka slikarstvu. – Okruženje u kojem sam odrastao i porodica su mi bili velika podrška i smernica, kako u sportu, tako i u umetnosti. U našoj porodičnoj kući u Bačkoj Palanci imamo kolekciju od oko 200 slika, tako da sam u takvoj sredini imao priliku da nađem inspiraciju i dobijem savete koji su mi pomogli da se usavršavam na profesionalnom planu.

Razvoj jednog umetnika najbolje je vidljiv na slikarskom platnu, pa od prvih radova grafitnom olovkom i temperama, naš sagovornik je usvajao i tehniku ulja na platnu, kojoj je i danas veran. Poslednjih par godina kombinuje razne tehnike i manire sa još nekim neslikarskim materijalima. U formiranju ličnog, autentičnog pečata u njegovom radu, svakako su pomogla i znanja iz oblasti istorije umetnosti stečena tokom studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kako sam kaže, realizam je u početku bio pravac kome je težio i u kome se najviše pronalazio. Međutim, kada se na fakultetu upoznao sa drugim pravcima i stilovima, stavovi i pogledi o umetnosti su postali mnogo širi, pa je tako impresionizam prirastao srcu  mladog umetnika. Mario dodaje i da se u poslednje vreme sve više okreće apstrakciji i kombinovanju stilova. Iako se u njegovom opusu mogu uočiti razni motivi, među kojima su i pejzaži, portreti, simbolika, istorijski i filozofski motivi, ono u čemu najviše uživa jeste kombinovanje i eklektika svega naizgled nespojivog.

Pandemija koronavirusa poremetila je planove i uticala na sve, pa i na umetnike. Naš sagovornik kazuje da je teško bilo šta planirati imajući u vidu mnogobrojna ograničenja, ali je izvesno da će i dalje nastaviti da stvara u pravcu formiranja ličnog i prepoznatljivog stila. Takođe, nada se i da će u budućnosti kultura u našem društvu povratiti ugled koji je ranije imala. Mesta za poboljšanje ima dosta, a treba prepoznati i iskoristiti potencijal alternativnog izlaganja i još više približiti umetnost publici sa kojom je donekle izgubila kontakt, zaključuje Mario.

T. Pačić