Poremećeni odnosi od članova porodice prave ubice
Još se traga za M. Ž. (32), koja se sumnjiči da je u stanu, u Šafarikovoj ulici u centru Novog Sada, ubila rođenu sestru J. Ž. (30) iz Vladimiraca, kod Šapca.
Na osnovu snimaka video-nadzora, sumnja se da je M. Ž., koja je, inače, živela sa sestrom, nakon krivičnog dela izvršila samoubistvo, tako što je s Varadinskog mosta skočila u Dunav.
Prema našim saznanjima, ubijena J. Ž. je ranije imala dve krivične prijave, jedna za nasilje u porodici i druga za proganjanje jednog momka.
Tragedija je otkrivena nakon što se sestre nisu javljale majci i bratu, koji je pozvao policiju, i rekao da se one ne javljaju od 14. februara, kada se poslednji put čuo sa njima.
Policija je, otišla na adresu stana u kojem su sestre živele i, nakon što su provalili u stan, zatekli su telo devojke koja je kasnije identifikovana kao jedna od sestara. Na poziv policije, na lice mesta je izašla i Hitna pomoć, ali je, na žalost, mogla samo da konstatuje smrt nesrećne žene. Obavljen je uviđaj, a telo je preneto na obdukciju.
U saradnji s nadležnim tužilaštvom, policija intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti ovog događaja.
Samo nedelju dana ranije dogodio se još jedan porodični zločin. Naime, beživotna tela majke N. M. (66) i njene ćerke A. M. (35) pronađena su u njihovom stanu u Budimskoj ulici u Beogradu.
Prema nezvaničnim informacijama iz istrage, pretpostavlja se da je majka ubila ćerku, a zatim presudila sebi. Beogradski mediji navode da je ćerka dugo patila od psihičkih problema i da je u poslednje vreme bila agresivna prema majci. Navodno, očajna žena nije znala kako sa tim da se izbori, pa je, kako se sumnja, u trenutku slabosti, odlučila da ubije ćerku, a onda i sebe.
Tragedija je otkrivena kada je jedna žena pozvala policiju i rekla da je dobila poziv od sestre, koja joj je saopštila da će izvršiti samoubistvo. Ona je zajedno s policijom došla do stana u Budimskoj, a kada su ušli unutra, zatekli su stravičan prizor, preneli su mediji.
Zločini u porodici, nažalost, nisu retki. Podsetimo da je u prvoj polovini juna prošle godine uhapšen Radoslav M. (50) zbog postojanja osnova sumnje da je usmrtio tri godine mlađeg brata Žareta M. (46) iz Novog Sada. Radoslav se tereti da je letos, u dvorištu porodične kuće na Sentandrejskom putu na Klisi, ispalio više hitaca iz vatrenog oružja u brata, koji je preminuo na licu mesta.
Kako je tada naš reporter saznao na licu mesta, između braće je postojao sukob, a do krvavog zločina je došlo nakon kraće svađe braće. Prema rečima komšija, zbog čestih sukoba, pokojni otac Milorad je podelio imovinu ravnopravno obojici sinova.
– Pokojni otac je svu stečenu imovinu podelio na ravne časti. Jednako su dobili i jedan i drugi. Ali Rade je uvek bio nezadovoljan, uvek mu je bilo malo i sve je merio – rekli su, nakon porodične tragedije, rođaci i komšije.
Pripremno ročište za ovo ubistvo zakazano je za četvrtak, 25. februara u Višem sudu u Novom Sadu i tada će biti odrđen i početak suđenja.
Iako izgledaju iznenadni i uglavnom se dešavaju u afektu, zločinima u porodici obično prethodi trpljenje, nesuglasice, svađe i emocionalna bol u kojoj žive i žrtve i ubice, smatraju stručnjaci.
Poseban pečat ubistvima u porodici daju ljubomora i osveta.
Svako ubistvo je slučaj za sebe i bez obzira na afekat, zločin nije nastao trenutno, već su poremećeni odnosi trajali godinama. Vremenski, to je najčešće između šest meseci i dve godine, predočavaju stručnjaci. Emocije su polako ključale u potencijalnom ubici i kada je ta kap prevršila meru, došlo je do tragedije.
Pored ljubomore i osvete, mržnja je najčešće razlog ubistva. Takva ubistva, smatraju stručnjaci, idu iz uverenja.
Neka istraživanja govore da su ubistva u afektu najčešća. Takođe, česti su slučajevi da muž ubije ženu ili sin majku, majka ćerku i da posle toga digne ruku na sebe. To je naknadno osećanje krivice, gde su postojale protivrečne emocije. One u kombinaciji sa ubilačkim porivima na kraju dovedu i do samoubistva.
Kad su u nepodnošljivom stanju trpljenja, porodice u problemu najčešće nemaju kome da se obrate. Pomoć mogu da im pruže centri za socijalni rad, ali se te institucije doživljavaju kao mesto koje leči posledice, a ne sprečava uzroke tragedija.
D. Nikolić
M. Bozokin