Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Prodaju šećer a ne med i zarade 10 puta više

11.02.2021. 13:33 13:36
Piše:
Foto: pixabay.com

„Za tri dana primili smo više od 500 prijava sumnjivog meda u prodavnicima i to smo prosledili Upravi za veterinu, a akcija inspekcija već donosi prve rezultate”, rekao je danas za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Kao prvi konkretan rezultat on izdvaja da je superanalizom meda jedne kompanije iz okoline Smedereva utvrđeno znatno prisustvo šećera poreklom od šećerne trske i kukuruza, što je dokaz da je reč o falsifikovanom medu.

„Zadovoljni smo brojem prijava, a nastavićemo da ih primamo u kontinuitetu i da ih prosleđujemo Upravi za veterinu. Ministar poljoprivrede najavio je intenzivan rad inspekcija i biće zanimljivih rezultata”, rekao je on i dodao da do sada nije bilo neistinite prijave.

Živadinović je ocenio da u slučaju otkrivanja meda falsifikovanog šećerom ima i dela utaje poreza i enormne zarade.

„Porez na med je 10 procenata, a na šećer je dosta veći. Cena šećera je 70 dinara, a kada ga plasiraju kroz med to bude zarada od 10 puta na šećeru. Bogaćenje nekih ljudi na tome je enormno”, rekao je on.

On je ukazao na to da pravi med nikako ne može koštati 600 dinara u prodavnici, jer je njegova otkupna cena oko 800 dinara.

Dodao je da je problem i nabavka meda preko tendera javnih nabavki, jer je tu bitna niska cena, a ne kvalitet, pa pravi pčelari sa kvalitetnim medom nemaju šanse.

„Jedino da se med kontroliše prilikom isporuke po tenderu. Da se pošalju uzorci na analize kao neka vrsta samokontrole, da bi se znalo kakav se med isporučuje vrtićima i školama”, predložio je on.

Objasnio je da u pojedinim radnjama neki med reklamiraju kao „100 posto prirodan”, što SPOS ocenjuje kao nedozvoljeno reklamiranje, odnosno obmanu potrošača, pa je tražena i reakcija tržišne inspekcije.

Živadinović je ocenio da je prošla godina bila loša za pčelare Srbije i da se po pravilu posle takvih rezultata pojavi mnogo falsifikovanog meda na tržištu.

Dodaje, ipak, da je zahvaljujući dobrim cenama u inostranstvu 2020. godine ostvarena rekordna vrednost izvoza meda od oko 15 miliona dolara i da je izvezeno 2,7 hiljada tona.

Korist od loše sezone

Fasifikatori uvek iskoriste lošu pčelarsku sezonu i masovno krenu na tržište i to je sada slučaj.

Po našim analizama i procenama, na tržištu ima više od 90 odsto falsifikata“, istakao je  Rodoljub Živadinović.

„Neki rade mešanje sa medom, a neki rade čist fasifikat“, rekao je predsednik pčelarskog udruženja, pokazujući lažni med i ukazujući na očigledne razlike između tegli koje je doneo u emisiju.

„Neki fasifikovani med je čak ušao u vrtiće, to kad biste probali ne biste verovali šta je to unutra, miriše na bombone“, kaže Živadinović.

Z. Delić

Piše:
Pošaljite komentar