Borelj: Napeto s Lavrovom, Evropa i Rusija se udaljavaju

BRISEL: Šef evropske diplomatije Žozep Borelj sumirao je posetu Moskvi u danas objavljenom blogu, u kojem je otkrio da je u pojedinim trenucima imao jako napete razgovore sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom i ocenio da su taj sastanak i neke poruke ruskih zvaničnika pokazali da se Evropa i Rusija udaljavaju.



"Moj sastanak s ministrom Lavrovom i poruke koje su ruske vlasti poslale tokom ove posete potvrdili su da se Evropa i Rusija udaljavaju. Čini se da se Rusija postepeno odvaja od Evrope i da gleda na demokratske vrednosti kao na egzistencijalnu pretnju", naveo je Borelj u blogu, objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS).



Posetu u koju je, kako je naveo, krenuo kako bi razgovarao o nategnutim odnosima EU i Rusije, opisao je kao "veoma komplikovanu".



Istakao je i da su u fokusu posete i sastanka sa Lavrovom bila pitanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito slučaj ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog.



"S vremena na vreme, razgovor sa mojim ruskim kolegom dostizao je visoke nivoe napetosti jer sam tražio hitno i bezuslovno puštanje na slobodu Navaljnog, kao i potpunu i nepristrasnu istragu o pokušaju njegovog ubistva", naveo je Borelj.



Ukazao je da su odnosi Rusije i EU na niskom nivou već više godina, a da su se dodatno pogoršali nakon nedavnih događaja koji se dovode u vezu sa, kako tvrdi, trovanjem, hapšenjem i izricanjem presude Navaljnom, kao i sa povezanim masovnim hapšenjima hiljada demonstranata.



Borelj je naveo da je svrha njegove posete bila da direktno, u ime EU, osudi ove događaje i da se reši proces "brzog pogoršanja" odnosa sa Rusijom, kao i da se pomogne u pripremi predstojećih sastanka Evropskog saveta o odnosima dve strane.



Međutim, ocenio je da pojedini potezi ruskih vlasti, poput proterivanja troje diplomata EU, ukazuju da Moskva nije želela da iskoristi priliku za konstruktivniji dijalog sa EU.



Borelj je naglasio i da je tražio od Lavrova da preinači odluku o proterivanju diplomata, ali bez uspeha.



Istakao je i da je podršku EU ljudskim pravima i političkim slobodama izrazio i time što je odao počast Borisu Njemcovu na mostu na kojem je ovaj ruski opozicioni političar ubijen pre šest godina.



Borelj je naveo da je sa Lavrovom razgovarao i o mogućnosti za saradnju u suočavanju sa globalnim izazovima poput pandemije kovida-19, klimatskim promenama, kao i da je insistirao na potrebi da se ostvari napredak u punoj primeni sporazuma iz Minska i poštovanju, kako je naveo, teritorijalnog integriteta Ukrajine.



U tom kontekstu je pomenuo da je istakao da je potrebno da se "usliši poziv naroda Belorusije" da slobodno izaberu svog predsednika i da se poštuje teritorijalni integritet Gruzije.



Naveo je da je razgovarano i o situaciji u Nagorno-Karabahu, kao i krizama u Siriji i Libanu.



Borelj je dodao da se u Brisel vratio duboko zabrinut zbog perspektiva za razvoj ruskog društva i geostrateških izbora Rusije.



"Mi smo na raskrsnici. Strateški izbori koje sada donosimo odrediće međunarodne dinamike moći u 21. veku, a posebno da li ćemo napredovati ka kooperativnijim ili polarizovanijim modelima, zasnovanim na zatvorenim ili slobodnijim društvima. Evropska unija može da utiče na ove razvoje događaja, koji zahtevaju jasnu viziju i ciljeve, praćene intenzivnim diplomatskim angažmanom i uz podršku naših mnogih načina za spoljno delovanje i projekcije uticaja", poručio je Borelj.



On je najavio da će o ovim pitanjima razgovarati sa ministrima spoljnih poslova EU, a da će države članice odlučiti o narednim koracima koji bi, upozorio je, mogli da uključe sankcije.