Istekla autorska prava na kultni roman Skota Ficdžeralda

Kao i u originalu, narator je Nik Karavej, ali u ovoj verziji „Getsbi ne jede ništa, i ima averziju prema srebru, belom luku i suncu“.

Više od 25 miliona primeraka ove knjige prodato je otkako je izašla u 1925, i ne postoji nikakva pravna zadrška koja bi zaustavila potencijalne pisce sa čudnim ili otkačenim idejama. Od početka godine takođe je izašao i „Gej Getsbi“ („Svako ima tajnu, i sve one se otkrivaju na žurkama Gej gospodara Getsbija“). Knjiga „Veliki Getsbi vampir“ Kristen Brigs ima čak i istu naslovnicu kao originalno izdanje, samo mnogo krvaviju. „I tako počinje da se okreće Getsbijeva vašarska vrteška“ primećuje En Margaret Danijel, profesorka koja se bavi Ficdžeraldom: „Nešto od svih tih novih verzija će verovatno biti dobra fan fikcija (delo koje koristi originalne likove iz tuđeg teksta u novim scenarijima, obično vrlo petparački), nešto će zaista biti dobra književnost. Ficdžerald verovatno sad negde sedi na oblaku cereći se milionima novih Getsbija koji će da pristignu.“

Uz brojne nove adaptacije romana, uključujući grafičku novelu koja bi trebalo da izađe, sve glasnije su internet inicijative koje, ni manje ni više, zahtevaju Mapet verziju Velikog Getsbija. „Zamislite Kermita u odelu iz dvadesetih, ili Mis Pigi u svetlucavoj haljini, zarobljenoj u lošoj vezi sa Gonzom“ uzvikuju oni. Zamislite samo sledeći dijalog: „Nik Karavej: Pitam se kakav je Getsbi čovek. Gonzo: Tehnički, on je žabac.“

Danijel bi volela da se pisci zainteresuju za sporedne likove, poput Ketrin, koja je prava njujorška boemka, ili misteriozne, neiskrene i prelepe Džordan Bejker koja naratoru Niku i otkriva priču o ljubavi Getsbija i Dejzi. Profesorka Danijel izgleda neće čekati dugo jer je za jun najavljena knjiga „Izabrani i lepi“ Ngi Vo koja prat Džordan koja je predstavljena kao gej Amerikanka vijetnamskog porekla „sa pozivom na najbolje zabave džez ere, dok joj najvažnija vrata ostaju zatvorena“.

S druge strane, roman nagrađivanog američkog pisca Majkla Ferisa Smita „Nik“ prati iskustva naratora Karaveja u Prvom svetskom ratu, u godinama pre nego što je upoznao Getsbija. Feris kaže da ga je privukao eho usamljenosti u glasu ovog Ficdžeraldovog junaka: „ Bilo mi je trideset. Preda mnom se pružila  preteća  staza dekade koja je dolazila. Trideset – obećanje dekade usamljenosti, lista neženja koja se istanjuje, entuzijazam koji se istanjuje, kosa koja se istanjuje.“ Baš tako sam se i ja osećao, primetio je Smit. „Imao sam oko trideset kada sam se vratio u SAD i odlučio da pišem. Osećao sam se kao stranac. Svi moji prijatelji su se ili venčali ili dobili i decu. Taj pasus iz knjige me je uhvatio, shvatio sam da ne znam ništa o Niku. On je neuhvatljiv, i ne govori ništa o sebi. Kada se odlučite na ovako nešto stavljate književnu metu sebi na leđa, ali priča me je emotivno povukla, morao sam da je ispričam.“

Ferisov roman trebalo bi da izađe u februaru u Engleskoj, i u njoj je autor pokušao da sastavi priču od mršavih podataka koje je Ficdžerald dao:“Bio sam šokiran kada sam shvatio koliko malo znamo o Niku sem da je napunio trideset, da je sa srednjeg zapada i da se borio u ratu. Kada sam počeo da pišem uopšte nisam razmišljao o kopirajtu, i moj književni agent je bio šokiran kad sam mu pokazao knjigu 2015. Nije bilo šanse da je objavimo tad, advokati su insistirali da se sačeka istek autorskih prava. I evo nas sad, posle pet godina.“

Prevela i priredila: N. Pisarev