TIJANA DAPČEVIĆ Muzika je lek i magija

Na pop scenu je pre dvadeset godina donela drugačiju pop muziku, ali i pozitivnu energiju koju i danas širi svuda oko sebe i po kojoj je prepoznatljiva. Diplomirala je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Skoplju, a u bivšoj Jugoslaviji se ostvarila kao najuspešniji mladi violenčelista. Tokom školovanja je svirala u Makedonskoj filharmoniji. Makedonsko devojče je više puta dokazalo da je rođeno za scenu i reflektore.

Tako se, osim kao jedna od najpopularnijih i talentovanijih pevačica, pokazala i kao uspešna TV i radijska voditeljka, plesačica, imitatorka, ali i dobra glumica, budući da je igrala u nekoliko predstava u Srbiji, ali i u makedonskom hit sitkomu Prespav.

Pevačica je na samom kraju 2020. godine publici poklonila novi singl, tačnije obradu pesme „Šta to beše ljubav” u okviru projekta „Zvezde pevaju zvezde”, koji je realizovao Radio S. Kako je u intervjuu za Dnevnikov TV magazin rekla, bila joj je velika čast da peva jednu od najlepših ljubavnih pesama, a posebno što je dobila priliku da to uradi na svoj način.

– Čim su me pozvali da budem deo projekta „Zvezde pevaju zvezde“, odmah sam prihvatila, zato što mislim da je to jedan predivan način da se pokaže da su neke pesme zaista vanvremenske, a to što u različitim aranžmanima zvuče pođednako dobro, samo ide u prilog mojoj više puta ponovljenoj konstataciji da je muzika lek i magija, i da ne postoji ništa savršenije od nje. Prezadovoljna sam reakcijama, komentarima i porukama koje dobijam u vezi sa ovom pesmom i mislim da je to bio divan način da završimo godinu koja je iza nas – rekla je Tijana Dapčević u razgovoru za naš list.

Pripremate još muzičkih iznenađenja svojim fanovima za 2021. pa ćemo tako već u februaru slušati još jednu vašu novu pesmu, koja je dugo stajala „u fioci”. Kako će ona zvučati i o kakvoj pesmi se radi?

– Sada mi je već tradicija da za svoj rođendan poklanjam novu pesmu, tako da i ovog puta izlazi jedna, koju čuvam već dugo i čekam pravi trenutak za nju. A kud ćeš bolji trenutak od rođendana? To nam dođe nešto kao torta (smeh). Ne bih mnogo da otkrivam, samo ću reći da se zove „Slepa ljubav”, da se potpuno uklapa u sve što radim već nekoliko godina unazad i da smo se svi potrudili da opet ponudimo nešto drugačije, jer ne pristajemo ni na šta manje od toga, tako da sam sigurna da će vam se svideti.

Kako danas posle 20 godina karijere i bogatog iskustva, koje imate iza sebe, birate pesme koje ćete otpevati i da li smatrate da muzika mora da bude i vizuelna?

– Nažalost, muzika mora da ima i vizuelni momenat jer se ona danas više gleda nego sluša, a pesme biram tako što odmah, čim čujem demo-verziju, znam tačno da li mi prija, da li u njoj ima i mene ili ne, te ih tako i uzimam ili ne. Svaka pesma može da se otpeva, ali samo ono u šta uložiš sebe celog, svoju dušu i iskrenost prolazi sigurno. Nema s muzikom proračunavanja i matematike - komunicira se samo notama i emocijama, zato sam je i birala. Ili je ona odabrala mene, nikad ne znam.

Na kakve kompromise u muzici danas ne pristajete?

– Ne pristajem na kompromise, toga ne sme da bude ako želiš da stvoriš pesme koje ne traju koliko i jogurt u tetrapaku. Isto važi i za koncerte - za ovih dvadeset godina sam ih imala bezbroj, ali znam da apsolutno ni na jedan nisam otišla „radi reda” i u fazonu „aj da završimo ovo, pa da idem”. Nismo došli ništa da završimo, nego da započnemo dobru žurku i napravimo atmosferu kakvu nijedan snimak na internetu neće moći da prenese. Verujem da smo prošle godine svi naučili da bismo teško opstali da nema muzike, filma, književnosti… umetnosti uopšte.

Vaša prva dva albuma donela su na domaću muzičku scenu potpuno novi pop zvuk, a mogli bismo slobodno da kažemo da su te pesme i danas kada se preslušaju apsolutno moderne, ali da su se zadržale kao evergrin hitovi. Koliko vam je teško da osmislite i ponudite novi zvuk, koji je dovoljno komercijalan da se dopadne većem broju ljudi, a ne odstupa od vas?

– Od samog početka karijere se trudim da ponudim nešto drugačije, a da ostanem dosledna sebi, pre svega. To znaju i moji saradnici, tako da sve ide mnogo lakše kad oko sebe imaš tim ljudi koji pobeđuje, a ja sam još na tom prvom albumu, umesto posvete, napisala: „Partiju i zastavu nikad neću menjati – to će uvek biti muzika” i to je i dalje tako, dvadeset godina kasnije. Dosadno je biti isti.

Mislite li da nas je koronavirus „resetovao” i naučio nas možda nekim životnim lekcijama?

– Ne mislim da nas je resetovao, više mi izgleda da smo zbog silnog straha postali hladniji jedni prema drugima, ali čini mi se da se i to polako menja. Prošla godina nas je naučila da se mnoge stvari dešavaju i mimo naše volje i da na mnoge od njih ne možemo da utičemo, ali je isto tako učinila i da se više posvetimo nekim lepim stvarima i da cenimo trenutke koje imamo sa svojom porodicom. Ja sam karantin provodila sa svojim dečacima, sa Milanom i Vukom, i kao i svi - sredili smo sve ormare i fioke, napravili tri velika spremanja i gomilu klipova u kojima smo pevali, glumili i, eto, pokušali uz muziku da prebrodimo sve to mnogo brže i lakše. Ipak, činjenica je da apsolutno ništa ne može da zameni kontakt uživo i tu energiju koje nose koncerti, aplauzi u pozorištu, uživanje u filmu u bioskopu i tako dalje. Nadam se da će nam svima ova godina biti zaista nova i iskoristiću priliku da svim čitaocima poželim srećnu Novu godinu i da im poželim mnogo zdravlja, uspeha i dobre muzike!

Izjavili ste da svi koji se bave vašim poslom moraju da publici prikažu različite talente. Vi ste na sceni osim za pevanje pokazali ozbiljan talenat za glumu. Da li se u Srbiji „prašta” višestruki talenat, a uz sve to uspeh na više polja?

– Da, vrlo često se vodi diskusija na tu temu i veliki broj ljudi na ovim prostorima smatra da treba da se baviš samo jednim poslom, pa se onda stalno analizira zašto pevačica glumi, zašto voditeljka piše knjigu i tako dalje, ali nam ne smeta kad u filmovima vidimo Ledi Gagu ili neku drugu stranu pevačicu. To je sve deo šou biznisa i ja ne vidim ništa loše u tome, pogotovo ako neko svoj posao radi dobro. Kad malo bolje razmisliš, sve ono čime se ja bavim je povezano - sve ima veze s scenom, zabavom i umetnošću… i sve sam to ja. Ja sam na sceni kao kod kuće i nemam nikakav problem ni da pevam, sviram, glumim, vodim program…

Šta mislite koliko je danas takvih mladih pevača i pevačica koji mogu da naprave pravi šou na sceni? Prepoznajete li u moru talenata one autentične koji će ostatii i opstati?

– Ima mnogo mladih pevača i pevačica koji i te kako imaju šta da ponude, samo što malo teže dolaze do izražaja od ove autotunjave „muzike”. Pravi talenat se uvek odmah vidi, pošto sve možete da naučite, uvežbate ili kupite, ali harizmu ne. To je prosto nešto što ispliva odmah na površinu i pravi razliku. Ali, ja uvek ponavljam da za sve ima mesta pod ovim nebom i da svako treba da radi ono što voli i da se trudi, da veruje u to što radi, jer kvalitet uvek nađe put do publike.

Već nekoliko godina pripremate biografiju o svom životu. Šta će se naći na stranicama te knjige i koliko ćete publici otvoriti srce?

– Da, to se malo oteglo jer se opet vraćamo na ono da je dosadno biti isti, tako da ni ova knjiga neće biti klasična biografija u kojoj ja otvaram dušu i ispovedam sve svoje misli i događaje iz prošlosti. Neće biti ništa slično tome, a opet će svima sve biti jasno. To što smo zamislili nije niko do sada uradio, bar ne da sam ja videla, tako da verujem da će vam se dopasti.

Vladimir Bijelić

foto: Vanja Lisac