TVOJA REČ Strahinja Malin (30): Ananas je najbliži rođak

Tako je od nedavno i kod nas doživela „bum” parazitska biljčica po imenu tilancija koja ima koren, ali ga ne „pušta” u zemlju. Može da se razvija iz semena, za šta joj treba oko sedam godina, ali i deobom, što je mnogo brži proces. Na svetu postoji oko 600 sorti tilancije i svaka je jedinstvena i ima neki svoj specifičan cvet i boju.

Kako bi se s tom biljčicom upoznali i ljudi s našeg podneblja, najbolji prijatelji Novosađani Strahinja Malin (30) i Sava Franović (30) pre četiri godine odlučili su da se pozabave tilancijom, da je detaljno istraže i prilagode našim uslovima. Da bi uspeli u tome potrebno je da naprave adekvatan staklenik, a svoj brend „Familija” već su zaštitili.

- Dižemo plastenik, jer jasno ti je da kod nas to nije toliko rasprostranjeno i ono što kod nas ljudi rade, rade zbrda-zdola - započinje priču Strahinja i polako ali sigurno uvlači nas u svet jedinstvenih tilancija. - Mi smo toliko zašli u dubinu, počeli smo da istražujemo i koristimo nauku i eksperimentišemo, ali problem je bio što nismo imali gde sve to da radimo, jer nemamo savršene uslove u kojima bismo mogli da ih razvijamo kako treba. Onda smo bili pametni i sa literature smo prešli na putovanja u inostranstvo, upoznali smo se sa nekim ozbiljnim ljudima, videli kako oni to rade, a kako bismo bili na njihovom nivou, moramo da napravimo plastenik koji odgovara svetskim standardima. Eto, tu sad ulažemo ceo svoj život...

Gde ste se locirali?

- U Čortanovcima. Završavamo staklenik, ostalo nam je još da odradimo grejanje i navodnjavanje, i da krenemo u akciju.

Je l’ dobijate neke subvencije ili...?

- Pa, apliciraćemo sledeće godine, ali ove godine tako nešto nismo ni mogli da očekujemo. Za sad je sve ovo iz našeg yepa, ulažemo koliko možemo.

Otkud vi uopšte u svetu tilancije? Kako ste saznali za tu biljku?

- Krivac je gospodin Sava. Budući da stalno „kopamo” šta ćemo i kako ćemo, jedan posao, drugi, treći, četvrti... a zna da obožavam biljke, pre tri-četiri godine je u Velikoj Britaniji video da se tamo rade tilancije. Kako mi je pokazao i od tog trenutka kreće zaluđenost za tim biljčicama. Sad je već četvrta godina istraživanja, premeštanja, menjanja temperature, vlažnosti, ventilacija,... Međutim, problem kod nas je što nemamo koga da pitamo. Niko ne razmišlja da ta biljka nije navikla na naše uslove, pa ih uvoze i drže u prostorima koji nisu pogodni i, naravno, posle određenog vremena biljka slabi, a takvu je prodaju ljudima koji takođe nisu dovoljno upućeni. Onda smo izabrali jednog dobavljača iz Evrope, napravili smo predugovor, s tim što mi treba da ispoštujemo te neke uslove, jer nije u redu da prodajemo „polovne” biljčice i odatle sve kreće...

Po čemu su specifične te biljke, osim što im ne treba zemlja?

- One imaju koren, ali im služi kao fiksator u prirodi. Sve hranljive materije prikupljaju preko listova, odnosno sitnih dlačica koje se zovu trihomi, pa tako kupe i vlagu iz vazduha i sve što im treba. Ljudi iz Srednje i Južne Amerike već godinama istražuju o njima, jer odatle potiču. Tilancije uvlače sve negativne materije iz vazduha i kažu da je dobro da ih stavite pored televizora i kompjutera jer uvlače negativne zrake. Pre dva meseca sam otišao na PMF, na Departman za biologiju, i dogovorio sa profesorima da od sledeće godine studenti dolaze kod nas i rade istraživanja, pa da sve pređe na ozbiljniji nivo.

Kako se održava tilancija?

- Samo mene slušajte, to je dovoljno. Ali, stvarno je sve jednostavno, samo ljudi treba da slušaju, i kad im kažemo da voda bude odstojala, da onda ne stavljaju biljku pod slavinu, da joj potom istresu vodu iz sredine, jer kad se vlaga zadrži u centru, može da istruli. Leti se prska dva-tri puta nedeljno, a zimi jednom il’ dvaput. Od nas ljudi dobijaju prskalicu, prehranu i uputstvo, još samo da ga poslušaju. Što se tiče sunca, potrebno im je indirektno svetlo, jer kad su na direktnom suncu, onda se sprže. Čak i kad se zabode u zemlju, biljka momentalno ugine. Takođe, ne smeju da budu na temperaturi ispod deset stepeni. Ima tu svega, mogu da pričam o tome 20 sati...

Kako može da se stavlja, kači...?

- Gde god. Bukvalno može na konac. Mi imamo i lepak koji je za biljke, pa može da se zalepi i na zid. To je prednost što možemo s biljkom bilo šta i bilo kako.

Koliko su ljudi informisani, upućeni i uopšte zainteresovani da nabave te biljke?

- Sad imamo problem da su ljudi baš zainteresovani, da mi ne možemo još da im ih damo. Sad imamo oko 500-600 biljaka, ali to su naši eksperimenti. Jednostavno ne želimo da dajemo nešto što smo koristili i na čemu istražujemo. Sledeće godine očekujemo veliku količinu, jer smo uložili baš mnogo para u uslove kako bi bilo u formi kakva ne postoji ni kod nas ni na Balkanu.

Kojim biljkama je tilancija najsličnija?

- Najsrodniji joj je ananas, on im je najbliži rođak. Vidi se sličnost po listovima.

Je l’, onda, jestiva?

- Mačke su je pojele i ništa im nije falilo, tako da ne znam, valjda su jestive.

Lea Radlovački