NBS upozorava, virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja

Kako dodaju na svom sajtu, kupci treba da budu svesni toga da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti.

„Narodna banka Srbije je nekoliko puta ukazala na to da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da ni centralna banka niti drugi organ javne vlasti ne garantuju za njihovu vrednost. Napominjemo da se stav Narodne banke Srbije povodom tih pitanja nije promenio ni nakon što je nedavno usvojen Zakon o digitalnoj imovini, u čijoj je izradi učestvovala Narodna banka Srbije u saradnji s Kabinetom predsednice Vlade Republike Srbije i nadležnim institucijama, te da virtuelne valute usvajanjem tog zakona nisu postale zakonsko sredstvo plaćanja”, navodi se u njihovom saopštenju.

Vrednost ne garantuje centralna banka

Posebno treba imati u vidu da ulaganje u bitkoin i druge virtuelne valute koje ne izdaje centralna banka i za čiju vrednost ne garantuje, predstavlja rizik i može dovesti do finansijskog gubitka, a svako ko ulaže u te valute ili obavlja bilo koje druge aktivnosti s njima to čini na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi rizik od gubitka.

„S tim u vezi, ukazujemo na to da je i Zakonom o digitalnoj imovini (članom 15) predviđeno da Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi i organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine i/ili pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i/ili treća lica pretrpe u transakcijama s digitalnom imovinom. Takođe, u skladu s navedenim zakonom, i pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom dužni su da pre uspostavljanja poslovnog odnosa s korisnikom digitalne imovine tog korisnika obaveste o rizicima obavljanja transakcija s digitalnom imovinom, uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novca, odnosno druge imovine, kao i o tome da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora”, poručuju iz NBS-a.

Dodaje se da se Zakonom o digitalnoj imovini uređuje poslovanje lica koja obavljaju poslove s digitalnom imovinom u Republici Srbiji radi uređivanja materije koja do sada nije bila uređena u našoj zemlji, osim u delu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kod pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama. Tim zakonom se, samim tim, stvara pravna predvidljivost u poslovanju s digitalnom imovinom (čiji samo jedan deo predstavljaju virtuelne valute), unapređuje poslovno i regulatorno okruženje i pruža doprinos dodatnoj digitalizaciji usluga u privredi u Republici Srbiji, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode tog oblika imovine.

Iz NBS-a ističu da pomenuti zakon nema za cilj promovisanje ulaganja u virtuelne valute, već isključivo uređenje oblasti koja je znatno šira od virtuelnih valuta i koja do sada nije bila pravno uređena, a sve to radi uspostavljanja pravne predvidljivosti i sigurnosti.

Ulaganje, a ne štednja

„Narodna banka Srbije je više puta zvaničnim saopštenjima upozoravala javnost na to da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Svako ko se odluči za ulaganje u bitkoin ili drugu virtuelnu valutu čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti, ali i rizike u pogledu usklađenosti s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje, poreskim propisima, propisima iz oblasti trgovine i dr”, napominje se. Ulaganje u bitkoin više predstavlja vrstu investicije nego štednju. Trebalo bi da građani budu svesni toga da svaka investicija može dovesti do dobitaka, ali i do gubitaka. Gde će neko uložiti svoj novac, zavisi pre svega od ličnih afiniteta, sklonosti ka riziku i ciljeva pojedinaca.

„Napominjemo da je vrednost bitkoina i drugih virtuelnih valuta veoma varijabilna, te da, bez obzira na trenutni veliki porast vrednosti bitkoina, kretanje njegove vrednosti nije moguće predvideti, tako da u nekom trenutku tako velike oscilacije u njegovoj vrednosti mogu prouzrokovati i velike finansijske gubitke našim građanima”, naglašavaju.

Ovde, dodaju, nije reč o valuti iza koje stoji i za koju garantuje centralna monetarna vlast, već o vrsti privatne digitalne imovine. Virtuelne valute nemaju status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja. Zakonom o Narodnoj banci Srbije jasno je utvrđeno da je novčana jedinica Republike Srbije dinar i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinare. Dalje, Zakonom o digitalnoj imovini utvrđeno je da je zabranjeno plaćanje virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom direktnim prenosom te imovine s potrošača na trgovca, a da bi potrošač mogao da plaća u virtuelnim valutama, neophodno je da trgovac (prodavac) angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta, koji ima dozvolu NBS-a i koji prenosi trgovcu isključivo dinare, a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko računa u dinarima. Dakle, kada govorimo o bitkoinu i drugim virtuelnim valutama, govorimo o vrsti digitalne imovine, a ne o valutama ili zakonskim sredstvima plaćanja, piše u saopštenju.

D. Mlađenović