Tema Dnevnika: Policijski auto-presretač lovi bahate vozače

- Policijski službenici podneli su prekršajne prijave zbog nasilničke vožnje protiv četredesetjednogodišnjeg vozača automobila „mercedes”, koji je na auto-putu, gde je brzina kretanja ograničena na 130 kilometara na čas, upravljao vozilom brzinom od 246,9 kilometara na čas - saopštili su iz policije.

Takođe, istog dana, kako navode u saopštenju, policija je podnela prekršajnu prijavu i protiv četrdesetjednogodišnjeg vozača automobila BMNJ koji je upravljao vozilom brzinom od 236,8 kilometara na čas, na auto-putu, gde je brzina kretanja ograničena na 130 kilometara na čas.

- Prekršajni sud je učinioce prekršaja osudio na novčane kazne od po 140.000 dinara, kao i po devet meseci zabrane upravljanja motornim vozilom - predočavaju iz MUP-a.

Uz moćne automobile, za kontrolu brzine na auto-putevima u Srbiji, koja je, inače, od maja 2018. povećana na 130 kilometara na sat, policija koristi i motocikle. Oni na srpskim putevima patroliraju od 2012, a rade u paru, što znači da su uvek najmanje dva motocikla u neposrednoj blizini, zbog bezbednosti, kao i efikasnije kontrole i bolje pokrivenosti deonica puta. Motociklisti-presretači voze motocikle suzuki GSX-R 1000, koji postižu maksimalnu brzinu od 299 km/č.

Već neko vreme flota tamnih limuzina patrolira i našom mrežom auto-puteva.  Prvi pokušaj formiranja presretačke jedinice vezan je za izgradnju auto-puta „Bratstvo-jedinstvo” u SFRJ, kada je, po nekim informacijama, tadašnja Narodna milicija nabavila nekoliko poršea 911, koji su, nažalost, vrlo brzo oštećeni u zataškanim incidentima. Nakon toga, pa sve do pre nekoliko godina, na srpskim putevima nije bilo presretača, a naše parče auto-puta služilo je brojnim strancima da se opuste i „pritisnu gas do daske” nakon temeljno kontrolisanih hrvatskih ili mađarskih deonica.

Takvoj praksi došao je kraj jer je pre šest godina oformljena jedinica policije namenjena kontroli vozila u pokretu, čiji je zadatak da patrolira, upozorava, sprečava i kažnjava svako kršenje zakona i ozbiljnije prekoračenje brzine. Za sada, pod kontrolom su deonice auto-puta E-75 od Subotice do Beograda, auto-put od Niša do Beograda, kao i deo od Beograda do hrvatske granice. U pitanju je, dakle, celokupna domaća mreža auto-puteva, a u planu je postavljanje presretača i na važnijim magistralnim pravcima.

Po rečima nadležnih, ta jedinica koristi najmoderniju tehnologiju za snimanje i praćenje vozila na auto-putu, nove automobile snažnih motora, kao i grupu specijalno obučenih vozača. Zbog svega toga, u policijskim krugovima ta jedinica ponela je epitet elitna, kao što je to slučaj i u drugim zemljama.

Stručnjaci ističu da je, bez sumnje, taj potez MUP-a bio neophodan, ne samo da se njime prate svetski trendovi već i da se adekvatno odgovori na alarmantno velik broj saobraćajnih nesreća na našim putevima. Naime, osnovni „alat” za tu vrstu posla sastoji se iz potpuno novih modela automobila i elektronskih sistema snimanja montiranih u automobilu, koji pokrivaju prostor ne samo ispred vozila nego i sa strane i iza, a mogu meriti čak i brzinu automobila koji dolazi u susret, sa zanemarljivom mogućnošću greške. Visok kvalitet opreme omogućava snimanje pri svim vremenskim uslovima, pa čak i noću. Presretači mogu biti zaustavljeni pored puta i registrovati brzinu kretanja vozila.

Kada se prekršaj uoči, vozilo se prati uz neprestano snimanje, posle čega policija upozorava nesavesnog vozača zvučnim i svetlosnim signalima, a video-zapis o učinjenom prekršaju arhivira se i koristi kao dokument koji se predaje sudiji za prekršaje.

Po rečima zaposlenih iz kompanije koja je odgovorna za montiranje opreme u automobile, MUP Srbije je do sada, nabavio 30 setova, što navodi na zaključak da je 30 automobila ili u funkciji policijskih presretača, ili će to uskoro biti.

Za lovce na prekoračenje brzine MUP Srbije je, kažu poznavaoci, kupio vozila zaista adekvatna za tu funkciju. Naime, cilj je bio napraviti flotu brzih limuzina koje će biti neupadljive po svojoj spoljašnjosti. Izbor policije pao je na pasat s motorima 2,0 TFSI i 3,2 FSI, pežo 607 2,7 V6, škodu super” 2,8 V6, be-em-ve serija tri i pet.

Svi automobili potpuno su novi, tamne su boje, a na prvi pogled ne razlikuju se od „civilnih” primeraka i svi imaju standardne registarske oznake raznih gradova u Srbiji. Jedini način da se prepoznaju je pažljivo posmatranje zadnjeg stakla, iza kojeg je LED displej na kojem se mogu ispisati komande ostalim vozačima prilikom preticanja, kao i prema maloj kameri, koju je gotovo nemoguće primetiti, a nalazi se iznad unutrašnjeg retrovizora. Realno, prilikom brzog prolaska pored presretača, skoro je nemoguće primetiti o kakvom se automobilu radi.

Iako se ne radi o supersportskim automobilima koje koriste razvijenije zemlje (porše 911 u Nemačkoj, lamborgini galardo u Italiji, jaguar u Velikoj Britaniji), ta vozila su sasvim dorasla zadatku. Naime, prilikom izbora, osim neupadljivosti u moru sličnih ili istih vozila na našim putevima, jedna od karakteristika bila je i snažan motor koji presretače lako i brzo dovodi do brzine od 200 kilometara na čas, kažu stručnjaci. Ta brzina uzima se kao limit do kojeg presretači idu. U slučaju da se praćeno vozilo ne zaustavlja ili čak ubrzava, alarmiraju se ostale jedinice Saobraćajne policije pa se jurnjava završava na naplatnoj rampi ili čak uz pomoć barikada. 

D. Nikolić

M. Bozokin