Kačamak iz Mačvanske Mitrovice na trpezama u Sibiru
Kačamak, ili palenta, tradicionalno je domaće jelo prisutno kod nas od pamtiveka.
Uprkos tome, te tradicionalne hrane nije bilo u industrijskoj proizvodnji sve donedavno, mada se kod nas kukuruz godišnje seje na blizu milion hektara i više od tri miliona tona svake godine proda u izvoz. Nije bilo preduzetničke ideje da se od kukuruza pravi gotova hrana. Jedino se zrno kukuruza mlelo krupnije ili sitnije, za brašno i griz, i u trgovinama prodavalo uglavnom za palentu i proju.
Doduše, skuvane palente sečene na šnite bilo je po ovdašnjim restoranima u jelovnicima kao dodatak uz glavno jelo ili zamena za hleb, ali su takvu namirnicu pripremali vrsni kuvari. Sada gotov proizvod i ugostitelji i drugi potrošači mogu kupiti u velikim trgovinskim lancima u pakovanju od kilograma.
Skuvanu palentu u Mačvanskoj Mitrovici proizvodi firma „Tehno proing”, ali planira da proizvodnju preseli u Žabalj.
– Epidemija koronavirusa pomerila je preseljenje, i zato desetak radnika iz Žablja sada svakodnevno putuje do Mitrovice – kaže za „Dnevnik” direktor firme Ruslan Šafejev, koji očekuje da se epidemija zaustavi na proleće i onda pogon premesti iz Mitrovice u Žabalj.
Po njegovim rečima, palenta se pravi po italijanskoj tehnologiji i receptu, s opremom takođe iz Italije.
Šafejev je, radeći u Srbiji, video da palente na tržištu nema kao gotove namirnice i to ga je, kaže, podstaklo da pokrene inustrijsku proizvodnju.
– Palenta se pođednako koristi u ishrani i ovde, kao i u Rusiji, i svuda u svetu, i svuda se mogu kupiti raznovrsne gotove namirnice. Posebno je prisutna u Italiji, koja se smatra kolevkom palente i gde su Italijani napravili brend – kaže Šafejev. – U Srbiji je, zahvaljujući mojoj ideji, krenula industrijska proizvodnja, a uz pomoć dobrog tehnologa, u narednom periodu u Srbiji će biti još palente ali različitih ukusa.
Direktor „Tehno proinga” Šafejev se nada se da će njegovu ideju prihvatiti i drugi preduzetnici odavde i od kukuruza početi da prave ne samo palentu već i drugu hranu.
– Kukuruzno brašno se dugo kuva, sat do dva, a onda smesa razliva u kalupe i kada se stegne, pakuje, kao, na primer, sir. Osim glavnog sastojka –brašna, dodaju se samo još morska so i voda iz sopstvenog bunara pa tako pripremljena namirnica predstavlja zdravu hranu koju mogu jesti svi, od novorođenčadi do najstarijih generacija – naglašava direktor Šafejev.
On kaže da se u pogonu u Mitrovici mesečno skuva 30 tona palente, ali da postoje planovi da se obim proizvodnje poveća i asortiman širi proizvoda dodavanjem voća i povrća, da bi hrana bila slatka i slana.
– Za sada pokrivamo domaće tržište radeći s velikim trgovinskim lancima, ali planiramo da pokrenemo izvoz za Rusiju i zemlje EU. Trenutno pripremamo papire da bi naša kuvana palenta mogla da pređe srpsku granicu i stigne do Moskve, a iz ruske prestonice bude dopremljena do Sibira – ističe direktor Šafejev. – Rusko tržište je veliko, a tamošnji kupci su posebno zainteresovani za namirnice proizvedene na zdravoj osnovi, bez ikakvih dodataka, tako da ćemo sigurno naći potrošače i prodati znatne količine. Za prvi izvoz spremili smo skromnih 20 tona.
Šafejev kaže da bi obim proizvodnje u narednom periodu mogao biti i dva i po puta veći od dosadašnjeg, mada je realno, ističe, da dostigne i stotitnu tona mesečno.
– Nameravamo da, kada prođe epidemija kovida-19, zaposlimo još radnika, da bismo mogli proizvodnju organizovati u tri smene, pošto tržište postoji i ovde i van Srbije. Dosta stranih firmi nam se javlja u želji da kupi naš proizvod, što nam pokazuje da se možemo širiti. Glavnu sirovinu – kukuruzno brašno – imamo na ovdašnjem tržištu, i to po prihvatljivoj ceni, po kakvoj se prodaje i naš proizvod. Kilogram kuvane palente košta blizu 150 dinara – kazao je Ruslan Šafejev.
Z. Delić