Gordan Matić: Konkurs za domaći roman na velikom platnu

Stoga razgovor sa Gordanom Matićem, direktorom Filmskog centra Srbije i započinjemo pitanjem o dostignućima srpske kinematografije u 2020, u kontekstu činjenice da su ovogodišnji plodovi zapravo rezultat temelja koji su postavljeni u prethodnim godinama?

– To je dokaz da se dobro radilo – kaže Matić. – Sama činjenica da smo imali filmove na tri najprestižnija filmska festivala u istoj godini to potvrđuje. Mislim da se ovakav uspeh dogodio prvi put u našoj istoriji. Ako tome dodamo i uspehe naših dokumentarista na najuticajnijim festivalima i debitanata na festivalima poput Roterdama, moramo biti zadovoljni. Takođe, veliko je zadovoljstvo što smo u 2020. uspeli da podržimo čak 18 celovečernjih igranih filmova, što je u ovoj čudnoj i teškoj godini bio poseban izazov. Mislim da je to najveći broj odobrenih igranih filmova u jednoj godini u ovom veku.

U prethodnoj godini je formirana Mreža kinoprikazivača Srbije, na Vašu inicijativu. Kako vidite ulogu ove organizacije dok traje pandemija, a kako u nekim „mirnodopskim“ okolnostima, kojima se nadamo u 2021?

– Mislim da je jako važna Mreža kinoprikazivača. U njoj se nalaze ustanove iz više od 20 gradova Srbije koje će pomoći da domaći filmovi dobriju dobre „slotove“ pred publikom širom naše zemlje. Takođe, ona znači da će publika u tim mestima imati prilike i da vidi neke naše restaurirane klasike u najboljoj mogućoj rezoluciji, a tu su i programi saradnje sa stranim fondovima oko reprezentativnih ostvarenja. Uostalom, Mreža će biti važno mesto i za promociju knjiga i programa FCS-a.

Potpisali ste sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koji je doneo jednostavnije procedure u korišćenju prostora SPC za snimanje filmova. Slična saradnja je u planu i sa Ministarstvom odbrane?

– Ovaj sporazum će olakšati procedure i ubrzati angažovanje resursa Ministrastva odbrane, a sa druge strane i njihovu racionalnu upotrebu. Svima će biti lakše.

U planu je pokretanje novih konkursa za snimanje filmova. O kojim konkursima se radi i zašto ste baš njih detektovali kao važne za uvrštavanje u redovan godišnji budžet?

– Razmatrano je nekoliko novih konkursa. Prvi je Pozivni konkurs za zaslužne reditelje starije od 65 godina koji su do sada ostvarili izuzetne rezultate na međunarodnoj sceni predhodnim filmovima. Drugi koji bih istakao jeste konkurs za Razvoj projekata adaptacije književnih dela naših autora. Postojala je još jedna ideja, ali se bojim da nećemo imati sredstava u 2021. za relaizaciju. Reč je o pozivnom konkursu renomiranim stranim autorima, za razvoj i realizaciju projekata koje bi snimali u našoj zemlji... Ima još ideja, ali budžet je uvek nešto što vam stavlja „zagradu“.

Nakon što je sa Fakultetom dramskih umetnosti organizovan kurs za sekretare i asistente režije i još nekoliko deficitarnih zanimanja u domaćoj filmskoj industriji, koji nas novi kursevi očekuju u narednoj godini? 

– Mi osluškujemo potrebe industrije i na osnovu njih odlučujemo se da finansiramo određene radionice za doškolovavanje i obuku. Čim se budu stvorili uslovi za nastavak predavanja u prostoru FDU, biće organizovane radionice za zanimanja pratilac kamere, scenski radnik, odnosno operater na faru i kranu, kao i električar - rasvetljivač. Obuka za ova zanimanja je planirano da bude gotova do maja meseca, a intenzivno radimo i na pripremi radionica za zanimanja pirotehničar i kaskader. Predavače za ova zanimanja očekujemo iz SAD i Velike Britanije i očekujemo da će doći najbolji stručnjaci. Već smo razgovarali sa Američkom ambasadom u Beogradu o njihovoj pomoći. Takođe, očekujemo da nam se tokom leta pridruže i sa našim scenaristima rade strani script doktori iz Italije, Francuske, Velike Britanije i Amerike.

Tribinski programi o filmu imaju svoju redovnu publiku u Beogradu. Planira li Filmski centar Srbije da proširi svoje aktivnosti na ovom polju, naročito ako imamo u vidu dobru posećenost vaših programa posvećenim književnim izdanjima FCS-a?

– Filmski centar Srbije je planirao seriju tribina pod nazivom „Indentitet srpske kinematografije u XXI veku“ sa ciljem da se pokrenu razgovori o različitim problemima naše kinematografije, kao i o pravcima njenog indentiteta. Razgovaraćemo i o adaptacijama domaćih književnih dela, kao i o bliskijoj saradnji domaćih filmskih stvaralaca i pisaca.   

N. Marković