„Tiski cvet” objavio Tesline prevode Zmajeve poezije
Novosadska izdavačka kuća „Tiski cvet“ objavila je nedavno zanimljivu dvojezičnu knjigu “Zagrljaj Tesla i Zmaj/An Embrace Tesla and Zmaj” koju su priredili Vladimir Todorović i Sima Matić. U pitanju su prevodi Nikole Tesle na engleski jezik poezije Jovana Jovanovića Zmaja.
Kako u uvodnoj reči objašnjava jedan od priređivača Vladimir Todorović, Tesla i Zmaj sreli su se samo jednom 1892. u Beogradu, ali je njihova duhovna povezanost potrajala znatno duže od tog susreta. Zmaj je bio u delegaciji koja je dočekalaTeslu u Beogradu i tada mu je poklonio svoju knjigu “Pevanija”. Tesla je tom prilikom obećao da će neke od pesama prevesti na engleski i objaviti. Ispunio je to obećanje i pre više od 125 godina sa Zmajevim stvaralaštvom upoznao je čitaoce značajnog časopisa za kulturu, njujorškog The Century magazine.
U periodu od 1894. do 1897. objavio je između ostalih Tri hajduka, Ciganin hvali svoga konja, Tajna ljubav, Po polju je kiša pala, Zašto se vojska ućutala, Luka Filipov- događaj iz crnogorskog rata 1874. U ovom poduhvatu učestvovao je i Teslin prijatelj, američki pesnik, docnije i diplomata, Robert Andervud Džonson, koji je pomogao da prozni prevodi dobiju formu stiha. Džonson je neke pesme uvrstio i u svoju antologiju “Pesme slobode i ostale pesme”, zajedno sa izborom savremene poezije Grčke, Poljske, Italije i Irske.
Uz 13 pesama ova knjiga donosi i Teslin esej “Zmaj Jovan Jovanović, vodeći srpski pesnik današnjice”, objavljen u časopisu The Century magazine, 1894. u kome veliki naučnik ukazuje da su Zmajeve pesme “u tolikoj meri srpske da gotovo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik. One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodnija od volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i neprekidnim humorom kao i dubinom i jačinom izraza”. I beogradski časopis “Delo” je 1894. objavio taj Teslin tekst u prevodu dr Milenka Vesnića, diplomate, državnika, naučnika i javnog radnika koji piše da je Tesla velik ne samo “na nepreglednom i čarobnom polju elektrotehnike, već je i dubok mislilac i siguran kritičar” i ukazuje na njegovu “sinovljevu ljubav prema srpskoj otadžbini i plemeniti patriotski osećaj koji u njemu nisu mogli ugušiti ni amerikanski kosmopolitizam i milioni voltinih struja kojima su njegovi živci bili toliko puta izloženi na korist čovečanstva, a u slavu srpskog imena, kojim se on svuda i svagda diči”.
Priloge za ovu knjigu napisali su akademik Matija Bećković i predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić, koji je potpisan pesničkim pseudonimom Ivan Negrišorac, a kao pogovor objavljen je i tekst profesora na Univerzitetu Severene Karoline Vase D. Mihailovića o Teslinom odnosu prema književnosti iz časopisa “Serbian studies”, iz 1991. U knjizi su i pisma Zmaju Tesle i Džonsona.
- Ne znam da li su se ikad više uvažavali jedan veliki naučnik i jedan veliki pesnik, poezija i nauka, kao u slučaju ova dva zemljaka. Branko Miljković je izjavio da bi se Ajnštajn mogao prepevati. Da li je Tesla prevodeći Zmajevu poeziju i nju pretvarao u svetlost. Ne bi bilo čudo da je i svaku pravu reč video i doživljavao kao sijalicu. Nauka i poezija su samo različiti jezici jednog te istog. A da je jezik prvi zavičaj, stariji od države, dokazuju veze Tesle i Zmaja. Usta kroz koja govori jezik zovu se – pesnik - ukazuje Bećković. - Od svih tumača Zmajeve poezije Tesla se razlikuje po tome što je u predgovoru, uz prevod, ispisao svu srpsku istoriju. Mora da je verovao da je ta istorija transponovana u Zmajevim stihovima.
Predstavljajući Teslino delo, njegovu vezu sa Maticom srpskom, čiji je počasni član bio, i posvećenost Zmajevom pesničkom delu i nastojanje da ono postane dostupno na engleskom govornom području, Negrišorac ukazuje da je Tesla u svom eseju sa mnogo pedagoške veštine i odmerenosti prikazao pesnikovo delo u širokom duhovno-istorijskom kontekstu. O Zmaju, kako navodi, Tesla piše s dubokim poštovanjem za njegove stvaralačke, pesničke domete, a na sličan način se odnosi i prema srpskoj književnosti i kulturi u celini. Zmaj, zapravo, najviše i vredi zato što je na tragu onih najboljih stvaralačkih tokova koje je srpska kultura i knjiženost iznedrila”.
Urednici knjige su Vladimir Todorović i mr Slavko Matić, stručni saradnik i prevodilac prof. dr Marina Stajić, prevodioci Gordana Šainović i Jovana Todorović.
N. Popov