Vesnine medene kućice bude praznični duh

Praveći i ukrašavajući medenjake od kojih kasnije nastaju slatke kuće, Vesna usrećuje svoju decu i prijatelje, a sam proces ukrašavanja tih medenjaka vraća je u detinjstvo i pomaže joj da uvek bude nasmejana i raspoložena. Kako kaže, ovaj hobi otkrila je slučajno i istog trenutka joj se svideo.

- Sve je počelo pre desetak godina, kada sam na internetu slučajno videla medene kućice. To mi se jako dopalo, jer sam od malena volela i crtanje i medenjake, pa mi je spoj te dve stvari bio idealan. Zainteresovala sam se, napravila testo, iskrojila kućicu i počela da je pravim. Prva kućica koju sam napravila bila je katastrofalna i medenjaci su bili jako tvrdi, ali to me nije obeshrabrilo. Vremenom, ponavljajući čitav proces i menjajući recepte, počela sam da pravim dobre medenjake – seća se Vesna.

Pravljenje kućica od medenjaka zahteva mnogo vremena, koncentracije i dosta materijala. Za pravljenje jedne kućice Vesni su potrebna tri dana.

- Medenjaci koji se umese, prvo odstoje jedan dan, drugi dan se peku i tek treći dan počinjem da ih ukrašavam bojama i crtam po njima. Procedura traje toliko, jer svaki sastojak treba da se oseti, svaki ukus i miris. Kada bi se sve radilo odmah, bez ikakvog čekanja, medenjak ne bi imao svoj specifičan ukus, ali ni strukturu koja je potrebna za ukrašavanje. Sve komponente treba da se sjedine i zato ne treba žuriti. U izradi kućica koristi se posebna, kraljevska glazura kojom se medenjaci premažu i spajaju kada se od njih prave kućice ili figure – objašnjava Titeljanka.

Najzahtevniji deo posla u izradi kućica je njihovo ukrašavanje. Za nanošenje boja i ukrasa treba izdvojiti mnogo strpljenja i kreativnosti.

Medene kućice osvojile Italiju

Pored uloge supruge, majke i domaćice, Vesna je i baka, a njeni unuci obožavaju medenjake. Iako ne žive u blizini, ona uvek pronađe način da pošalje medene poklone.

- Imam unuka koji živi u Vranju i unuku u Raveni, na jugu Italije. Unuk i nije neki ljubitelj medenjaka, ali njegova majka, moja ćerka jeste, pa im često pošaljem kutiju, da se zaslade. Skoro je jedan naš prijatelj išao kamionom za Italiju i prolazio je kroz grad u kojem sa porodicom živi moja druga ćerka, pa sam i im poslala jednu kutiju, koju su oni podelili sa svojim komšijama i prijateljima i kako kažu, svima se dopalo i svi traže još – kroz smeh govori Titeljanka.

- Iscrtavanje kućica mi oduzima najviše vremena. Prvo se naprave boje koje će se koristiti i onda se nanose na medenjak. Kada se jedna boja osuši, nanosi se druga, da se ne bi razlivale i tako pokvarile crtež koji želimo da napravimo. Ukrašavanje kućice traje skoro ceo dan. Crtam uz pomoć kese za fil, koju ima svaka domaćica i sve ide polako. Treba imati strpljenja i mirnu ruku, naročito kada se rade detalji, jer se svaka greška vidi i može da pokvari crtež. Iako imam dehidrator koji bi ubrzao proces sušenja, više volim da sačekam da se medenjak prirodno osuši i mislim da mu baš to daje jedinstven ukus i aromu – kaže Vesna i dodaje da su kućice nakon pravljenja jestive šest meseci.

Sve medenjake i kućice koje pravi, Vesna poklanja rodbini i prijateljima i to radi tokom čitave godine, ali da posebnu čar daju praznicima i zimskim danima…

- Pravljenje medenjaka me toliko ispunjava i čini zadovoljnom, da ne bih mogla da zamislim sebe bez toga. To je hobi u kom uživam, jer znam da će kućica ili neki poklon koji ću napraviti učiniti ljude srećnim i izmamiti im osmeh na lice. Volim to da radim i volim da poklanjam to što napravim. Ne bih mogla da gledam da mi tako stoji na stolu, a da nisam poklonila nekome – priča Vesna.

Kreativna Titeljanka maksimalno je posvećena svom hobiju. Pre nekoliko dana napravila je medenu kućicu i poklonila ju je organizatorima Humanitarnog bazara u Titelu, koji će je prodati i tako prikupiti sredstva za pomoć deci kojima je potrebno skupo lečenje. Vesnu pravljenje medenjaka opušta, a njihov miris podseća na bakinu kuhinju i na vremena kada su ljudi živeli opuštenije i zdravije. Porodicu i prijatelje njeni medeni pokloni čine srećnim, a kako kaže, baš zbog toga će za svoj hobi uvek imati vremena, jer sreća ljudi koji je okružuju nema cenu.

Srđan Knežević